Jedna od najvećih banaka na svetu navodi kako je rad od kuće „eksplodirao“ tokom pandemije virusa korona.
Kao primer navode SAD, gde je pre pandemije od kuće radilo 5.4 odsto zaposlenih, čak iako je rast rada od kuće od 2005. do 2018. godine bio 173 odsto.
Tokom pandemije, od kuće je radilo 56 odsto zaposlenih u SAD, 47 odsto u Velikoj Britaniji i 67 odsto u Nemačkoj.
Prema predlogu Dojče bank, porez bi se ne bi plaćao za period kada država pozove na rad od kuće.
Porez bi plaćao poslodavac, ukoliko naloži zaposlenom da radi od kuće, dok bi zaposleni sam snosio namet ukoliko bi rad od kuće bila njegova volja.
Banka tu meru opravdava time što oni koji rade od kuće manje troše na prevoz, hranu, odeću, druge troškove, pa samim tim i manje doprinose ekonomiji.
Rad na daljinu ima i prednosti i mane, navode analitičari Dojče bank. Kao direktne finansijske koristi, pominju osnovne izdatke, poput troškova prevoza ili hrane, ali i indirektne uštede, kao što su manja potrošnja na druženja sa kolegama i slično. Pored toga, oni koji rade na daljinu imaju fleksibilnije radno vreme, bezbedniji su na radu i sigurnije im je radno mesto.
Prema nemačkim analitičarima, mane rada od kuće su mentalni stres, „žongliranje“ između posla i dece, problemi koje izaziva lošija tehnika kod kuće... Međutim, kako procenjuju, koristi rada na daljinu su veće nego mane.
To se, kako objašnjavaju, vidi i po tome što se u anketama veliki broj zaposlenih izjašnjava kako bi i posle pandemije nastavio da radi od kuće. Prema njihovim istraživanjima, čak 33 odsto zaposlenih radilo bi dva dana nedeljno od kuće posle pandemije, dok bi pet dana nedeljno radilo četiri odsto.
Nemački bankari tvrde da ovakav porez ni zaposleni ni firme ne bi osetili, jer bi on bio u skladu sa troškovima koje iziskuje rad iz kancelarije.
Međutim, prema njihovoj računici, korist bi mogla da bude velika za one koji moraju da idu na posao, ili imaju mala primanja.
Tako su izračunali da bi ovakav porez mogao da godišnje Velikoj Britaniji donese 6,9 milijardi funti. Tako bi radnicima sa niskim primanjima ili onima čija su radna mesta ugrožena, moglo da bude isplaćeno po 2.000 funti godišnje.
Slična računica izvedena je i za Nemačku, gde bi prihod države bio 15,9 milijardi evra, a tako bi svaki od 12 odsto Nemaca koji rade za minimalac (12.600 evra godišnje) mogao da dobije po 1.500 evra.
Treći primer izračunat je za SAD, gde je od 48 milijardi dolara raspoređen na 29 miliona radnika koji ne mogu da rade od kuće i zarađuju manje od 30.000 dolara godišnje. Oni bi tako dobili pomoć od 1.500 dolara po osobi.
Pročitajte još:
