„Čuo sam optužbe i pročitao sam ih. S punim uverenjem da nisam kriv ni po jednoj od tačaka optužnice“, rekao je Veselji u sudnici, prenosi Tanjug.
Optužbama koje su napisane u 10 tačaka, zajedno sa Hašimom Tačijem, Jakupom Krasnićijem i Redžepom Seljimijem Veselji se, pored drugih optužbi, tereti za 98 ubistava, za 18 poznatih žrtava prisilnog nestanka i više od 416 nezakonitih pritvaranja, koja su izvršena bilo po njegovom naređenju, bilo uz njegovu pomoć, podršku ili sa njegovim znanjem.
U sudnici su prisustvovali Specijalizovani tužilac Džek Smit sa pomoćnicima, dok je Veseljijev izabrani branilac ročište pratio onlajn zbog situacije sa virusom Kovid-19.
Branilac Kadrija Veseljija najavio je da će tražiti puštanje Veseljija na privremenu slobodu, ističući da se on sam predao sudu, pošto je saznao za potvrđenu optužnicu.
Veselji je uhapšen u četvrtak, 5. novembra, nakon čega je zajedno sa Tačijem i Seljimijem iz Prištine prebačen u Hag i smešten u pritvor.
On će do daljeg biti u pritvoru i nema pravo da se brani sam.
Hašim Tači i Krasnići juče su se izjasnili da nisu krivi za optužbe za koje ih tereti Specijalizovani tužilac Kosova, a Redžep Seljimi će se izjasniti sutra.
Pred Specijalizovanim većima u Hagu, poznatim i kao sud za zločine OVK, Veselji će kao i ostali odgovarati i po komandnoj i po individualnoj krivičnoj odgovornosti za zločine koje je OVK počinila na Kosovu i Metohiji i severu Albanije u periodu, koji je obuhvaćen optužnicom, od marta 1998. do septembra 1999. godine.
Veselji se zajedno sa Tačijem, Krasnićijem i Seljimijem optužnicom tereti za udruženi zločinački poduhvat nasilnog preuzimanja kontrole nad Kosovom, i to po raznim vidovima krivične odgovornosti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Zajedno sa njima optužen je za "udruženi zločinački poduhvat", u kojem su učestvovali i drugi pripadnici pripadnici OVK i politički zagovornici samostalnosti Kosova, u odnosu na Srbiju.
Tači je bio politički komesar i komandant, Veselji šef obaveštajne službe, Seljimi glavni operativac, a Krasnići zamenik komandanta i portparol.
Tužilac smatra da su pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata imali za cilj sticanje i vršenja kontrole nad celim Kosovom za šta su lično ili preko podređenih koristili nezakonito zastrašivanje, maltretiranje, vršenje nasilja i uklanjanje onih za koje se smatrali da su im protivnici.
Ti protivnici, odnosno njihove žrtve, prema optužnici su redom nabrojane kao: osobe za koje su smatrali da su sarađivale ili su se udruživale sa snagama Socijalističke Republike Jugoslavije (SRJ), zvaničnicima ili državnim institucijama, zatim one oni koji se na drugi način nisu podržavali ciljeve ili sredstva OVK, kao i osobe srpske, romske i druge nacionalnosti.
Radi ostvarivanja cilja udruženog zločinačkog poduhvata Tači i ostali optuženi su za krivična dela opisana u optužnici, a koja obuhvataju progon, zatvaranje, ilegalno ili samovoljno hapšenje i pritvaranje, druga nehumana dela, okrutno postupanje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak osoba.
Među ostalim članovima udruženog zločinačkog poduhvata, koji nisu obuhvaćeni ovom optužnicom, bili su Azem Silja, Lahi Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Silejman Seljimi, Rrustem Mustafa, Shukri Bulja, Latif Gaši i Sabit Geci, kao i određeni drugi pripadnici OVK i političke vođe.
Tači, Veselji, Saljimi i Krasnići su optuženi i za zločine koje su počinili njihovi potčinjeni i koji su detaljno opisani u optužnici, jer su, kako tvrdi tužilaštvo, znali da su se zločini dogodili ili da će biti počinjeni i nisu ništa učinili da ih spreče, niti da krivce kazne.
U optužnici se detaljno opisuje desetine događaja iz 1998. i 1999. godine u kojima su ljudi otimani na ulicama, u svojim kućama i odvođeni u improvizovane logore širom Kosova i Metohije, gde su teško zlostavljani, ispitivani, ponižavani i primoravani da priznaju saradnju sa srpskim vlastima i špijunažu.
U redigovanoj optužnici, koja je dostupna javnosti na engleskom jeziku nisu navedena imena žrtava, ni živih ni ubijenih ili nestalih, ali su opisani događaji koji su pratili pritvaranja u 15 logora OVK na KIM i dva na severu Albanije, u Kukešu i Hasu.
Na KIM su pomenuti logori u Đakovici, Gnjilanu, Kačaniku, Lipljanu, Mališevu, Novom Brdu, Podujevu, Prištini, Prizrenu, Orahovcu, Srbici, Suvoj Reci i Vitini.
Dat je takođe tabelarni prikaz logora i perioda u kojima su se zločini događali, bez imena, ali uz navođenje okvirnog broja žrtava.
Veseljijeva lična odgovornost opisana je u 10 tačaka optužnice koje ga terete za krivična dela ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.To su : 1. progon po političkoj i / ili etničkoj osnovi, 2. stavljanje u zatvor, 3. nezakonito ili svojevoljno hapšenje i pritvaranje, 4. ostala nehumana dela, 5. surovo postupanje, 6. zločin protiv čovečnosti mučenjem, 7. ratni zločin mučenjem, 8. zločin protiv čovečnosti ubistvom, 9. ratni zločin ubistvo, 10. prisilno nestajanje osoba.
Mahom iste optužbe stavljene su na teret i Tačiju, Krasnićiju i Seljimiju koji će se danas i sutra izjasniti o krivici, svi na posebnim ročištima.
U optužnici nisu pomenuti takozvana "Žuta kuća" i trgovina organima na severu Albanije, a koje su inicirale osnivanje Specijalizovanog tužilaštva i Veća Kosova, nakon što su opisani u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija.
