Izložba pod nazivom „Upleteni“ predstaviće slike, crteže, instalacije i video radove 36 umetnika.
Jesenja izložba - vizuelnošću protiv kovida i besparice
„Upleteni smo u nedostatak novca i ograničenja zbog kovida. U trenutku kada se svi distanciraju i odustaju, mi pravimo izložbu kao da radimo u najboljim mogućim uslovima“, kaže za Sputnjik istoričarka umetnosti Maja Ćirić.
Ona naglašava da najstarija izložba u regionu koja se organizuje od 1928. godine „insistira na vizuelnom i čulnom“.
„Ako postoji tendencija da čula mirisa, ukusa i dodira budu poništena u epidemiji, mi insistiramo na jakom vizuelnom iskustvu i atmosferi“, pojašnjava Ćirić.
Svi radovi su, prema rečima kustoskinje, vizuelno atraktivni.
„Mnogi radovi su vizuelno naglašeni i ukazuju na ranjivost subjekta, stare ideološke obrasce, na prenaglašene senzacije i ranjive pojave. To su dinamični vizuelni obrasci kao odgovor na vreme u kome živimo“, navodi Ćirić.
Od slika do video projekcija
Prema njenim rečima, izložba pretenduje da bude savremena u izrazu, ali ima dosta klasičnih slika velikog formata.
„Izložićemo i pet video radova koji su vrlo specifični. Naš umetnik koji je migrirao u Ameriku, nosio je po američkim pustinjama zastavu na kojoj su biljke umesto nacionalnih simbola. U Paviljonu je pored te zastave izložen i video, a to je u dijalogu sa radom Ivana Grubanova, sa njegovim zastavama stare Jugoslavije i Komunističke partije koje su postavljene u okviru instalacije“, objašnja Ćirić.
Kustoskinja skreće pažnju i na rad Tanje Vujinović, koja živi u Sloveniji.
„Ona je pomoću programa za pravljenje komjuterskih igrica konstruisala čitav novi pejzaž i predstavlila ga kao energetski bunar iz koga može i ULUS da dobije novu energiju“, primećuje naša sagovornica.
Umetnici iz Japana i SAD kreirali dela za Jesenju izložbu
Japanka Sači Mijači, koja živi u Holandiji, kreirala je za Jesenju izložbu rad „Pokušaj pomeranja stubova mikrozajednice“, posvećen stubovima Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“.
„Ona daje 100 instrukcija i svako može da odabere na koji način želi da odgovori. Mogu recimo da stave pored stuba kamen iz Dunava ili Save, da zagrle stub, da se fotografišu sa stubom i izlože svoju fotografiju u Paviljonu. To je oda stubovima na kojima više od 100 godina stoji jedno umetničko udruženje, podsetnik na činjenicu da ovo društvo i dalje stoji na nekim stubovima, da su oni tu godinama, a mi na njih ne obraćamo pažnju. Delo Sači Mijači je metafora - čuvamo nasleđe tako što ćemo mu odati počast kroz 100 akcija koje će svako ko poželi moći da preduzme“, objašnjava Maja Ćirić.
Džef Kaster iz SAD će izložiti dijagram na srpskom, na ćirilici, kojim ukazuje na dinamike različitih društvenih grupa.
„Rad se zove 'Relaciona atletika'. On pokazuje da sve kreće od akcije, postupka koji može da se razvije u transformaciju ili krizu. To referira i na jedno kompleksno udruženje kao što je ULUS sa svojih 2.500 članova. Ovi radovi su osmišljeni i prilagođeni Jesenjoj izložbi“, kaže kustoskinja.
Ekopokret i indistrijsko staklo Dragana Drobnjaka
Na izložbi će biti predstavljen i ekološki, aktivistički pokret „Extinction rebellion“ koji, prema rečima kustoskinje, pokušava da „nađe odgovor na prisutnu ekoanksioznost“.
„Pošto je tako fragilno vreme u kome živimo, prikazaćemo međunarodni pokret koji se bori protiv zagađenja i globalne krize u tom smislu, ali i domaći pokret koji se zalaže za očuvanje nasleđa industrijskog stakla Dragana Drobnjaka. Drobnjak je dizajner iz Prokuplja, iz fabrike 'Deveti oktobar' koja je odavno zatvorena. Njegov dizajn je bio dostupan ljudima širom Jugoslavije. Svaki njegov rad je bio unikat, a mogao je da se nabavi i u robnim kućama. Sve fabrike stakla u Srbiji, osim paraćinske, danas su zatvorene. Drobnjakov dizajn je prepoznat u svetu kao vrsta dostignuća s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih. Zato će posetioci izložbe moći da vide ono što je značajno za naše podneblje – Pokret za očuvanje industrijskog stakla Dragana Drobnjaka“, najavljuje Maja Ćirić.
Monumentalni radovi
Kustoskinja kaže da ovakve izložbe obično imaju veći broj učesnika, ali njihova odluka je bila da se manji broj umetnika predstavi sa više radova ili monumentalnijim delima.
„Nebojša Despotović, koji je završio Likovnu akademiju u Veneciji i ostvario značajne uspehe u Italiji, zastupljen je tako sa dve, a Uroš Đurić sa jednom velikom slikom. Namera nam je bila da utisak bude monumentalniji, da pokažemo da ne odustajemo od umetnosti i da na sve kontradikcije u kojima živimo odgovorimo na pozitivan način“, pojašnjava Ćirić.
Izložba će trajati do 6. decembra i planiran je bogat debatni program na onlajn platformama.
Pročitajte još:
