Ovo ponašanje je već ranije primećeno kod slepih miševa u laboratoriji, ali ovaj eksperiment je sada prvi put takvo ponašanje dokumentovao i u divljini.
Ovakve promene u društvenom ponašanju mogu promeniti način na koji se patogen širi kroz populaciju, a stope prenosa mogu se značajno smanjiti kad zdrave jedinke izbegavaju bolesne.
Poznato je da se među nekim društvenim insektima nezdrave jedinke ili samoizoluju ili bivaju isključene iz zajednice, a i razne druge vrste pokazuju promene u ponašanju kad se razbole, što rezultira povećanom letargijom i nižim stepenom društvenosti – što izaziva socijalno distanciranje i ne zahteva nikakvu akciju od drugih jedinki, piše Jutarnji list pozivajući se na Indipendent.
Kako bi videli reakciju vampirskih slepih miševa na bolest, američki istraživači u Belizeu uhvatili su 31 odraslu ženku iz grupe unutar šupljeg stabla i simulirali bolest tako što su polovini ulovljenih šišmiša ubrizgali endotoksine koji stimuliraju imunološki odgovor.
U međuvremenu je kontrolna grupa slepih miševa u istoj koloniji primala injekcije fiziološkog rastvora.
Tokom sledeća tri dana istraživači su pričvrstili senzore udaljenosti na slepe miševe, pustili ih natrag u njihovo šuplje drvo i pratili promene u interakciji među 16 „bolesnih“ i 15 kontrolnih miševa u prirodnim uslovima.
U poređenju sa slepim miševima u kontrolnoj grupi, „bolesni“ su se povezali s manje jedinki iz grupe, provodili su manje vremena s drugima i bili su manje socijalno povezani sa zdravim jedinkama iz grupe, uzimajući u obzir i direktne i posredne veze.
Tokom šestosatnog razdoblja lečenja, „bolesni“ slepi miš u proseku se povezivao sa četiri druga šišmiša manje od kontrolnog šišmiša.
Kontrolni slepi miš imao je u proseku 49 posto šanse za druženje sa svakim kontrolnim slepim mišem, ali samo 35 odsto šanse za druženje sa svakim očigledno bolesnim slepim mišem.
Tokom razdoblja lečenja, „bolesni“ su proveli 25 manje minuta u druženju sa svakim partnerom.
Te su se razlike smanjile nakon razdoblja lečenja, te kad su slepi miševi spavali ili se hranili izvan skloništa.
„Senzori na životinjama su nam pružili neverovatan novi uvid u to kako se društveno ponašanje tih slepih miševa menjalo iz sata u sat, pa čak i iz minuta u minuta tokom dana i noći, čak i dok su skriveni u mraku šupljeg drveta“, rekao je vodeći autor studije Simon Riperger sa državnog univerziteta Ohajo.
„Prešli smo s prikupljanja podataka svaki dan, na prikupljanje svakih nekoliko sekundi.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Bihejvioral ekolodži.
Pročitajte i:
