Džo Bajden, koji je u predizbornoj kampanji najavio povratak SAD u Pariski sporazum, proglasio je pobedu na predsedničkim izborima. Sada je pitanje kako će se njegova vladavina odraziti na energetsku tranziciju SAD – na kompanije koje pri proizvodnji nafte ispuštaju značajne količine metana, a prirodni gas proizvode frakingom škriljaca, na izgradnju novih termoelektrana na ugalj, na to što je Donald Tramp ublažio regulative koje se odnose na smanjenje štetnih gasova iz automobila i kamiona… I naravno, da li će i koliko buduća klimatska politika SAD uticati na planetarne ciljeve sprečavanja globalnog zagrevanja?
Tramp se pravdao da se zalaže za izlazak iz Pariskog sporazuma tvrdeći da je „Pariski sporazum sporazum koji nema veze s borbom protiv klimatskih promena, nego sa sticanjem ekonomskih prednosti u odnosu na SAD“.
Istovremeno, Kina preti da svrgne SAD sa trona najveće ekonomija sveta, najavljujući da će emisija ugljen-dioksida dostići maksimu do 2030, a da će postati ugljenično neutralna do 2060. godine. Evropa prednjači u nastojanjima da sprovede zelenu energetsku tranziciju. Međutim, ekonomija i energetike siromašnih zemalja se i dalje bazira na prljavim tehnologijama.
O tome da li će i kako izbor Džoa Bajdena uticati na buduću planetarnu borbu protiv klimatskih promena, ali i gde je Srbija u odnosu na Pariski sporazum, kakvu energetsku tranziciju treba da sprovedemo, šta najpre treba da učinimo, u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Aleksandrom Kovačevićem, ekonomistom i stručnjakom za energetiku.
