Ovo je zajedničko mišljenje Milovana Drecuna, predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i advokata Gorana Petronijevića, a njih je povodom suđenja komadantima bivše OVK ugostila Tanja Trikić u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
Drecun podseća da niko nije ni verovao da će se Tači naći iza rešetaka, ali da njegovo današnje obraćanje pred sudom nije iznenađenje:
„Naravno da će se Tači izjasniti da nije kriv, jer za njega ubijanje Srba i naših vojnika nije zločin. Ova faza pokazuje i da će iz Tačijeve optužnice proizaći još optužnica. Da li će sud imati snage da sve iznese i kako će se ponašati, teško je reći. Do sada nije bilo političkog pritiska, a za dalje ćemo videti. Sve će zavisiti od svedoka i dokaza“, ističe Drecun.
Dokaze o zločinima na Kosovu — na videlo
Na pitanje može li se sve ponovo svesti samo na pranje biografija lidera OVK, Petronijević kaže:
„Ovaj sud ne bi trebalo da ima standarde koje je imao Haški tribunal. Tek ćemo videti da li će biti političkih pritisaka i da li će izbori u Americi imati uticaja. Neki postupci su pokazali da sud ima neke kalkulacije. Ako su one uperene da bi se oduprli Albancima, onda je to u redu, a ako ne, onda bi trebalo da se zabrinemo.“
Nije tajna, ističe Drecun, da su se Albanci nadali Bajdenovoj pobedi, ali ako sud potvrdi optužnice, ispašće da su Bajden i ostali podržavali — zločince.
„Naravno da su ih podržavali. Zato i nisu hteli da ih procesuiraju jer bi ih onda u njihovim državama pitali — pa koga ste vi podržavali. Zapad ih je sve vreme zato i štitio, ali izgleda da se nešto promenilo. Pitanje je da li će Bajden pokušati da utiče na suđenje Tačiju, ili na ceo sud“, ističe Drecun.
On podseća da je Radna grupa Srbije dostavila puno dokaza, kao i da je formirana na njegovu inicijativu, jer je cilj bio da se zločinci nađu iza rešetaka.
„Prvo što smo dali specijalizovanim tužilaštvima je 159 lokacija za ilegalne logore na Kosovu i šest u Republici Albaniji. U optužnici su se opredelili za dve u Albaniji i šest na Kosovu. Preko tih lokacija na kojima su bili logori, najlakše mogu da se potvrde optužnice. Parola OVK je bila — nema tela nema dela — sada vidimo da se u optužnici govori da su nad našim snagama bezbednosti počinjeni zločini, a da žrtve nisu mogle da se brane, dakle, ti ljudi su bili zarobljeni, što se do sada negiralo“, kaže Drecun.
Druga, po njemu, bitna stvar je komandna odgovornost OVK i dokazi sa prikazima svih ilegalnih zatvora, kao i svih lica koji su nestali.
Svedoci će se javljati i sami
„Kada su u pitanju ti zatvori, pitanje bez odgovora je: Ko su njihovi osnivači i ko su osobe koje su tu bile pritvorene i kakva je njihova sudbina? Sve smo to podelili po operativnim zonama. Sud nam je tražio za 30 lokacija dokaze, a u Tačijevoj optužnici su se opredelili za 15 lokacija. U optužnici se govori da je bilo i otimanja ljudi na ulicama. OEBS je 1999. izvestio da su u Petrovom Selu kidnapovani civili, ali se o tome ćutalo. Pitam zašto?“, dodaje Drecun.
Specijalizovana veća su pozvala ljude da se jave kao svedoci, a pitanje je da li će se to desiti ako se zna da je u slučaju Haradinaj pred Tribunalom oko 40 svedoka ili nestalo ili ubijeno.
Petronijević smatra da ljudi treba da prijave zločine i da je pritvaranje osumnjičenih podstrek.
„Mislim da će se ljudi javljati da svedoče, a materijalni dokazi postoje. Mi smo jurili za dokazima, uspeli da prikupimo puno toga i sistematizovali taj materijal koji je podupirući za optužnice. Mnogo svedoka je umrlo, prošlo je 20 godina od tih dešavanja i to vidim kao problem“, navodi Petronijević.
Status žrtve novina u sudu
Specijalizovana veća su uputila poziv oštećenima da se prijave i da dobiju status žrtve, napominje Drecun. Kada im se to prizna, onda oni biraju svog pravnog zastupnika sa liste koja postoji i na kojoj su i naši i strani advokati.
„Onaj ko je dobio taj status, postaje aktivan učesnik u sudskom procesu. To znači da njegov pravni zastupnik može da dostavlja nove dokaze, da prisustvuje suđenjima, ali i da traži odštetu“, objašnjava Drecun.
On dodaje i da su zločini protiv čovečnosti i ratni zločini, prisilni nestanci i progoni po etničkoj osnovi sastavni deo optužnice, a uvedena je individualna, ali komandna odgovornost, kao i termin udruženi zločinački poduhvat, do koga se dolazi preko individualne odgovornosti.
„Kada pričamo o članovima udruženog zločinačkog poduhvata, zajedno sa ovom optužnicom su i oni koji su bili tada deo privremene vlade Kosova, Generalštaba OVK... Dakle, celokupna struktura OVK je optužena da je učestvovala u zločinačkom poduhvatu. Svi koji su bili deo toga, očito bi trebalo da se nađu pred sudom“, ističe Drecun.
Pitanje na koje se od početka podizanja optužnice traži odgovor je zašto u optužnici nema „žute kuće“. Drecun kaže da prvo treba da se vidi da li će ova dva ilegalna pritvora u Albaniji biti povezani sa trgovinom organima.
Bez turbulencija u Prištini
„Postoji problem jer je 2005. u Haškom tribunalu uništena arhiva o tome, pod izgovorom da nemaju mesta. To je monstruozna priča. Dik Marti je naveo da je bilo oko desetak tih slučajeva. Advokati sada ističu činjenicu da u optužnici nema ’žute kuće‘, ali Marti je ciljao na šire — pre svega na Dreničku grupu“, objašnjava Drecun.
Na pitanje koliko suđenja mogu da imaju posledice na unutrašnjem planu u Prištini i na dijalog sa Beogradom, Drecun kaže:
„Ne mislim da će biti većih turbulencija u Prištini jer se stalno menja vlast, pa mislim da će i sada biti tako, jer se sada lome koplja ko će biti novi predsednik. Ne očekujem proteste niti međuetničko nasilje. Što se tiče dijaloga, on je u komi, jer Priština odbija da razgovara o konkretnom rešenju, a Bajden će ih ohrabriti da idu samo na međusobno priznanje“, smatra Drecun.
Petronijević misli da uprkos optužnicama protiv lidera OVK, zapadni lideri koji su im pomagali neće odgovarati, iako je deo struktura NATO-a, EU i Amerike direktno odgovoran:
„Ovo je dobar ambijent da svet vidi da je prećutna dozvola da se stvori kvazi država Kosovo stvorila rak-ranu Evrope i da neće o tome više niko ćutati. Oni koji su im pomagali, strahovaće da će se pred ovim sudom možda otkriti i njihova uloga, ali to ćemo još videti“, zaključuje Petronijević.
