Klavirska muzika kao nova vrsta bunta
Već treći put Pop Depresija i Kišobran u saradnji sa LP Duom donose nam kompilaciju pesama pod nazivom „Klavirsko nebo 3“. Ovaj svojevrstan mikstejp koji se sastoji od 15 žanrovski različitih pesama rezultat je konkursa „Klavirsko nebo“ koji poziva muzičare da prijave svoje kompozicije napisane za klavir. Kriterijum je veoma jednostavan – ako je zvuk klavira prisutan sve je ok. Autori mogu biti profesionalni muzičari, amateri, rokeri u penziji koji sviraju klavir iz dokolice – (klavirsko) nebo je granica.
„Kada sam pravio prvi konkurs ’Klavirsko nebo’ – govorio sam da je klavirska muzika pank 21. veka jer sam slušajući nastupe naše najbolje pijanistkinje Branke Parlić, dobijao energiju, kao nekad na koncertima gitarskih bendova, da promenim svet“, kaže za Sputnjik muzički urednik projekta „Klavirsko nebo“ i osnovač Pop Depresije Ivan Ločarević.
„To je nova vrsta bunta“, dodaje on.
Kako je klavirska muzika ušla u svakodnevnicu
Za razliku od klasike koja je dugo za običan svet bila hermetična, nova klavirska muzika prodire u svakodnevnicu, meša se sa popularnim žanrovima i otkriva nam da je otvorena za sve slušaoce. Zato nam, kao i prethodna dva izdanja, kompilacija pesama „Klavirsko nebo 3“ predstavlja klavirsku muziku koja više nije rezervisana samo za posebne krugove ljudi, već donosi novi zvuk koji nam je dostupan bilo da smo na poslu, kod kuće ili u prevozu.
„Mnogima od nas je Erik Sati bio inspiracija. On je bio pijanista koji je skončao u bedi, a za klavirsku muziku isto je što i Bitlsi, Dilan ili Elvis za rokenrol. Njegova muzika je svuda, od najava za sportske emisije do reklama za čokolade. Mislim da su upravo reklame, televizija i filmovi pomerili klavirsku muziku ka široj publici“, smatra Lončarević.
Pomeranje granica regiona
Među preko šezdeset autora koji su svoje kompozicije prijavili na konkurs „Klavirsko nebo“ našli su se i tinejdžeri i veterani, izvođači i klasike i džeza i ambijenta, ali i državljani susednih zemalja jer je ovoga puta projekat „Klavirsko nebo“ otvorio granice naše države i postao regionalan projekat.
„Nesrećan sam bio što se niko nije javio iz Bosne i iz Slovenije, ali osim te dve države imali smo veliki odziv iz Makedonije i Crne Gore, kao i iz Hrvatske i eto, na kompilaciji su se našle pesme iz ovih zemalja“, otkriva Lončarević.
Žiri u sastavu Branka Parlić, Ksenija Stevanović, Svetlana Đolović, Vladimir Skočajić Skoča i Ivan Lončarević nije uzimao u obzir ni zemlju iz koje autori potiču niti čime se oni bave jer jednostavno nisu znali ko su autori – njihov zadatak bio je da preslušavaju pesme „na slepo“.
„Mi smo selo u kojem svako svakog poznaje i nisam želeo da na mišljenje žirija bilo šta utiče osim muzike“, izjavljuje Lončarević.
Muzika za fine gospođe
„Kada smo objavili kompilaciju ’Klavirsko nebo 1’ organizovali smo veliku besplatnu koncertnu promociju u Domu kulture Vlada Divljan. Pošto oni imaju svoj program (na primer u hodniku je bio poster za koncert Ane Bekute), na promociju su došli ljudi koji posećuju njihove besplatne sadržaje i ljudi koje smo mi zvali i koje je to stvarno zanimalo. U jednom redu sedele su gospođe koje su se igrom slučaja zatekle tu i bile su oduševljene. To je bila cela ideja – da privučemo publiku koja možda ne bi došla, a kojoj bi se ova muzika dopala“, tvrdi Lončarević.
Od ideje da pomeri granice stvaranja, komponovanja i produkcije, projekat „Klavirsko nebo“ postalo je inspiracija i za muzičare i za slušaoce da istraže bogatstvo klavirskog zvuka.
„To omogućava da se i ljudi koji su osrednji kompozitori i osrednji svirači predstave kako njima odgovara. Mislim da je cela stvar imati ideju – bez ideje svi su isti“, zaključuje Ivan Lončarević.
Profesionalni muzičari kažu da je za bavljenje muzikom klavir osnovni instrument. Izgleda da je tako i sa slušanjem. „Klavirsko nebo 3“ je plejlista za sve one koji u ehu drugih instrumenata traže zvuk klavira – muzički doživljaj sam sebi dovoljan.
