"Kada sam se zarazila odmah sam posumnjala da je kovid u pitanju, da nije obična prehlada. Imala sam jednu sahranu, tetka mi je umrla i onda se na malom krugu, našlo jako puno ljudi, preko 200 ljudi. Jeste to bilo na otvorenom, jeste da smo mi nosili maske, ali džaba. Vi skinete masku u nekom trenutku da se sa nekim pozdravite, da se sa nekim rukujete itd. Ta velika koncentracija velikog broja ljudi na malom prostoru, pa čak i ako je na otvorenom nije dobro. Tu zaista podržavam krizni štab da tu mora da se vodi računa o tih 4 kvadratna metra. Neko je bio ko je nosio u sebi veliki broj klica. Možda nisam samo ja zaražena, ja sam neko ko je prepoznao o čemu se radi, dok se neko možda nije ni javio lekaru pa je prošao sa lakšom kliničkom slikom".
Ona smatra da je moguće da je mutacija koju je dobila takva da izaziva običnu prehladu.
"Antitela sam imala negativna, znači brzi test je bio negativan, što je za očekivati jer treba vremena da se stvore antitela, a PCR je stigao tek trećeg dana. Sahrana je bila u četvrtak, ja sam u nedelju popodne dobila temperaturu, osetila da me lomi. Došla sam u ponedeljak, bio je negativan taj test, ali moram da kažem da sam sve vreme nosila masku, i zaista ono što mi je drago ne mogu da povežem ni jednu pojavu korone sa mnom".
Profesorka navodi da je trećeg dana odmah sve svoje fizičke aktivnosti svela na minimum.
"Ja sam neko ko inače ode na peti sprat peške, jer ne mogu da čekam lift, nemam strpljenja, Boga mi, sam čekala lift za prvi sprat. I moram da kažem da mi je trebalo pet nedelja posle izlaska iz karantina da dođem u onaj nivo kondicije koji sam imala pre bolesti. Znači postepeno. Tačno sam osetila da ne mogu, plašila sam se samo da mi ne ode na srce, da ne dobijem miokardit. Mirovala sam i pila dva grama vitamina C, Vitamin D, i moram priznati pila sam diklofenak zato što on meni prija kao anlgetik, i kao nešto što obara temeraturu. On mi je regulisao bolove u mišićima koji su mi bili prisutni dva tri dana. Pila sam dva diklofenaka dnevno i posle četiri dana nisam imala više nikakve tegobe".
Doktorka precizira i šta je bilo od velike važnosti za oporavak.
"Nastavila sam da mirujem, jer mislim da je ključ u te dve nedelje. Bojim se da čak i oni koji se malo smire kada dobiju temperaturu odmah remnu da se kreću čim se malo bolje osete. Ja nisam. Ispoštovala sam te dve nedelje, sedela sam kod kuće, nikoga nisam primala, nikuda nisam išla i odmarala sam. Zaista sam ležala".
Danica Grujičić navodi da treba da počnemo da učimo da živimo sa koronom.
"Kao što možete da vidite obolelih od kovida je dosta, a ono što mene hrabri to je taj broj na respiratoru, koji je oko pedeset, što znači da nema nekog većeg povećanja broja najtežih bolesnika i to daje nadu da polako stičemo imunitet. Da li ćemo se osloboditi korone ikada, ja to u ovom trenutku ne znam. Mislim da je vreme da počnemo da učimo da živimo sa koronom, da je prepoznajemo na vreme, da radimo sve one preventivne stvari koje nas savetuju".
Ona smatra da ne bi bilo dobro da se ponovo donese odluka o uvođenju policijskog časa.
"Ograničenje okupljanja na ne više od pedeset ljudi i na otvorenom prostoru, to je ono na čemu treba insistirati i naravno zatvaranje svih klubova – pa ne mora da se sedi po kafićima, može kafa da se popije i kod kuće. Međutim, pazite, hoteli, ljudi koji organizuju simpozijume i tako dalje, mislim da to mora da se održava i dalje – ne zato što mislim da se nećemo usavršavati u smislu kontinuiranih edukacija, nego zato što imate 11.000 ljudi u Srbiji koji žive od toga. Prema tome, mi moramo pružiti šansu da ljudi zarade svoj novac od koga će da žive, ali velika okupljanja od 100,200,300 ljudi mislim da ne".
Profesorka ističe da nije dobro opet zabraniti rad pozorišta.
"Svako ko poštuje mere, a to su četiri kvadratna metra, ili svako drugo sedište puno, da se nose maske, mislim da je to sasvim dovoljno da se spreči širenje infekcije. Ja uvek apelujem, pogotovo kada se obraćam mladima, da su oni su ti koji sada moraju da budu odgovorni prema svima nama. Znači, deco, družite se, ali nemojte ni u studentskim domovima, da bude vas dvadesetoro u jednoj sobi. Ako izlazite u kafiće, gledajte da to bude u neko pristojno vreme i da bude na otvorenom. Izbegavajte okupljanje".
Govoreći o malignim oboljenjima Grujičićeva ističe da Srbija ima stalni porast broja obolelih.
"Mi imamo stalni porast broja obolelih od malignih bolesti i on ima jednu uzlaznu liniju koja se nije promenila ni smanjila. Šta se smanjilo za onkološke bolesnike? Vi imate pacijente, koji su hvala Bogu izlečeni, imate pacijente kod kojih nije potvrđena nikakva maligna bolest, ali treba da se prate i oni se prate jednom, dva puta godišnje. Mi smo te preglede smanjili. Molili smo, pogotovo u prvoj fazi, da ti pacijenti ne dolaze, u drugoj fazi su krenuli da dolaze, sad u trećoj fazi smo opet morali da te pacijente da zamolimo da ne dolaze. Dolaze nam samo prvi pregledi gde je sumnjivo da postoji neki malignitet ili da postoji nešto što mora da se proveri, da li je maligno ili benigno, dolaze oni pacijenti koji imaju aktivno lečenje, dolaze pacijenti na konzilijume, jer to takođe podrazumeva nekakvo aktivno lečenje, i aktivne kontrole".
