Državni udar izborima: Da li se Trampu krade izborna pobeda? /video/

Ni tri dana posle izbora u zemlji koja voli da se predstavlja kao svetionik demokratije i inače sebe smatra izuzetnom, glasovi još nisu prebrojani i nije baš jasno kada će biti prebrojani. I da li će se uopšte brojanje nastaviti?

Krivudavi put do pobede

I jedna i druga strana tvrde da su na putu ka pobedi. Ali ni jedna ni druga se (još) ne usuđuju da pobedu i formalno proglase.

Zvanično za sada, premda je sve podložno promeni, Bajden vodi s 253 osvojena elektorska glasa. Tramp ih je sakupio 214, a za pobedu je potrebno 270. Još se čeka prebrojavanje preostalih listića i proglašenje rezultata u pet saveznih država — od Nevade i Arizone na zapadu do Pensilvanije, Severne Karoline i Džordžije na istoku zemlje — u kojima je razlika minimalna.

(Ne)legalni glasovi

No nije toliki problem u malim razlikama u broju glasova, koliko u načinu na koji se do njih došlo. „Zaustavite prevaru!“, uzvikuje Tramp u svojim objavama na Tviteru, koje ova društvena mreža cenzuriše i zabranjuje njihovo šerovanje. „Nećemo dozvoliti krađu izbora“, poručio je i u obraćanju javnosti iz Bele kuće, optužujući svoje protivnike da „očigledno pokušavaju da počine prevaru“: „Ako prebrojite legalne glasove, pobeđujem lagano. Ali ako računate i nelegalne glasove... Oni pokušavaju da nam ukradu izbornu pobedu.“

Tramp je ukazao na bizarne situacije u Detroitu i Filadelfiji, gde su demokrate sprečile republikance da prisustvuju prebrojavanju glasova; zanimljivom igrom slučaja, upravo je odatle, da preokrene rezultat, stigao ogroman broj glasova u korist Džoa Bajdena.

A sličnih bizarnosti ima još. Primera radi, u gluvo doba izborne noći u državi Mičigen u Bajdenovu je korist iznenada upisano 138.339 glasova i nijedan za Trampa, pri čemu treba imati u vidu da se u ukupan skor rezultati unose po biračkim mestima. Što bi trebalo da znači da je Bajden na mnogim mestima, kao da je u Severnoj Koreji, dobio stoprocentnu podršku. Ili su izbori zaista pokradeni, uostalom, u skladu sa onom izjavom koja se pripisuje Staljinu, a koja kaže da nije bitno ko glasa, već ko broji glasove.

Rastanak od američkih vrednosti

A Tramp sad traži da se u brojanje glasova uključi američki Vrhovni sud, u kojem bi on trebalo da ima većinu.

Da li će, na kraju, sud odlučiti ko će biti naredni predsednik Amerike? Šta se zapravo dogodilo na predsedničkim izborima u toj zemlji? I kakva je budućnost zbog toga očekuje?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić.

„Izborna krađa je očigledna“, uveren je Slobodan Reljić, „i predstavlja svedočanstvo raspada tog sistema. Demokratski izbori, u kojima postoje jasna pravila, predstavljali su jednu od osnovnih američkih vrednosti, od kojih se ona upravo sad rastavlja“.

Medijski prevrat

„Ovakvih izbora do sada nije bilo“, saglasan je i Srđan Perišić. On napominje: „Reč je o pokušaju državnog prevrata, uz saučestvovanje medija, koje je bilo očigledno kada je svih 7 vodećih televizijskih mreža prekinulo prenos Trampovog obraćanja javnosti i to u momentu u kome je on rekao da je pobedio i da je sada u toku pokušaj krađe izbora. Umesto toga, gledaoci su mogli da čuju voditelje koji im objašnjavaju da bivši predsednik laže...“

Na sličan je način i „Njujork tajms“ Trampove navode o izbornoj krađi opisao — bez ikakve provere i istraživanja — kao „nečuvene laži i klevete o izbornom procesu“.

„Vlasnici svih vodećih medija su korporacije s kojima je Tramp u sukobu. U današnjoj Americi privatni interes je sebi podredio sve javne interese, smatrajući da može da odlučuje o svemu. I tako su korporativni mediji — na osnovu ovlašćenja koje su dobili od svojih vlasnika, dakle, bez ikakvog demokratskog legitimiteta — preuzeli pravo da određuju da li predsednik govori istinu ili ne“, objašnjava Slobodan Reljić, naglašavajući da je u suštini sukoba nastojanje da se „zaštite privatni interesi, koji državu koriste kako bi negde pokrenula rat zarad uvećanja njihovih profita. Do sada je takav odnos bio prikrivan, jer su pre Trampa predsednici bili kooperativni“.

„Ovo što se sada dešava predstavlja finale nastojanja ’duboke države‘ da spreči Trampa u obavljanju predsedničke funkcije, koji traje već četiri godine“, ukazuje Srđan Perišić, a na sličnom će tragu i novinar Glen Grinvald ustvrditi da postoji „defakto savez medija, giganata iz Silicijumske doline i obaveštajne zajednice“, čije je delovanje sad i definitivno izašlo na videlo.

Optužbe i provera

Postavlja se pitanje, ipak, zašto treba verovati Trampovim tvrdnjama da je pokraden.

„Teško je ne poverovati Trampu“, odgovara Slobodan Reljić. „Uostalom, dovoljno je pogledati grafikone, poput onih u Viskonsinu, na kojima se vidi nagli porast podrške za Bajdena kada se dođe do preko 90 odsto prebrojanih glasova. Svi koji imamo iskustvo u praćenju izbora, znamo da takvi obrti nisu mogući; kao da je neko došao i iz kamiona istovario te glasove.“

Srđan Perišić postavlja kontrapitanje: „Ako je Tramp javno rekao da su tokom dana stigle stotine hiljada listića i da je na svima zaokružen Bajden, zašto se to ne proveri? To bi bilo logično da se učini ako se ništa ne krije, jer je to jedini način da se sumnje eliminišu iz javne sfere. Ovako, sama činjenica da se to ne radi, predstavlja jasan dokaz da i te kako ima mesta za sumnju da se Bajdenu naknadno dodaju glasovi.“

„’Duboka država‘ sada je izvedena na čistac. Ona je dovedena u situaciju da mora da krade naočigled svih. I to za nju samu nije dobro, jer pobuna postaje neminovnost“, dodaje Reljić.

Nezaustavljivi Trampizam

Pre toga će, ipak, morati da bude razrešeno pitanje pobednika. A „Sputnjikovi“ sagovornici saglasni su u proceni da je Tramp u svojim optužbama otišao predaleko da bi mogao da mirno prizna svoj izborni poraz.

„U svim ključnim državama Tramp je pokrenuo sudske postupke, uz nadu da će uspeti da ih dovede do Vrhovnog suda. ’Duboka država‘ to ne želi i pokušaće da spreči takav sled događaja“, navodi Srđan Perišić.

„Osnovno je pitanje ko će se u tom sukobu pokazati kao jači. Od toga sad i zavisi dalji razvoj događaja“, kaže Slobodan Reljić.

„Ali, kako god da Tramp završi, sigurno je da trampizam ne može da se zaustavi. Otuda bi eventualna pobeda protiv Trampa mogla da bude samo simbolička. A sve to će uticati i na dalje slabljenje uticaja Amerike u svetu, jer će biti prinuđena da se bori za sopstveni opstanak“, predviđa Reljić i skreće pažnju na prognozu magazina „Njujorker“ da Bajden, i ako pobedi na izborima, „nikako neće moći da vlada crvenom (republikanskom) Amerikom. Jednostavno, svesni su da ne postoji vezivno tkivo u tom društvu, koje i dalje može da ga drži na okupu“.

​Na sličan način i liberalni portal „Aksios“ predviđa nastanak „Razjedinjenih Država“ (umesto Sjedinjenih) i navodi da bi „zemlja mogla da bude suočena s paralizujućom političkom sklerozom, pa čak i pozivima na secesiju“, jer su ovim izborima, kako god da se okončaju, „nastavljeni trendovi sve žešće polarizacije“...

„Predsednički izbori u Americi nekada su opisivani kao spektakl demokratije. A sada bi mogli da se pokažu kao početak neke vrste građanskog rata u Sjedinjenim Državama, koje ostaju duboko ideološki podeljene. A ako u jednom društvu nema konsenzusa čak ni oko osnovnih pitanja, ono ide u raskol“, kaže Srđan Perišić i zaključuje: „Za utehu ostatku sveta, pa i nama, jeste to što takve Amerike nećemo morati da se plašimo, jer ona više neće imati unutrašnje snage da bude svetski hegemon.“