Retka igračica, dete istoka i zapada
Šantala, međunarodno priznata kao „retka igračica“ zbog svog jedinstvenog stila, rođena je u Indiji i obrazovana u Kučipudi stilu.
Odrasla je u Parizu i imala je priliku da sarađuje sa nekim od najvažnijih umetnika našeg vremena, poput Morisa Bežara, Pitera Bruka, Pine Bauš.
Posle sedam meseci provedenih u rodnoj Indiji odlučila je da preko Londona i Pariza doleti u Beograd kako bi sutra u Ateljeu 212 izvela predstavu „Pepeo”.
„Pepeo” – rođenje i smrt
„Pepeo” je poslednji deo trilogije ženskih portreta Orelina Boria, direktora i osnivača Kompanije 111 iz Tuluza, komad u kome se prožimaju kvantna fizika i hindu mistika, smrt i stvaranje.
„Ova predstava reflektuje ono što sam oduvek osećala u sebi. Ona je duboko povezana sa tradicijom moje zemlje i hinduizmom u kome je bog Šiva vrlo značajan. On je bog igre, ali i gospodar destrukcije. Njegova igra je igra smrti i stvaranja. Da bi se nešto rodilo, drugo mora umreti i Šiva je simbol te dualnosti - svetla i tame, rađanja i smrti, pokreta i mirovanja”, rekla je Šantala.
Bazični elementi života
U razgovoru za Sputnjik ova neobična umetnica je istakla da je „Pepeo” inspirisan i zasnovan na fundamentalnim istinama života.
„Mislim da nas je korona sada ponovo povezala sa tim bazičnim elementima života. Sve je postalo dragoceno - biti u mogućnosti izaći napolje, disati svež vazduh, imati dobru vodu, biti sa porodicom. Sve je to jako važno, a mislim da smo se dosta izgubili u svojim životima okruženi i okupirani nebitnim stvarima. Korona nas vratila onome što je fundamentalno”, istakla je Šantala Šivalingapa.
Sve se pretvara u pepeo i nastaje iz njega
Bog Šiva, koji pokriva svoje telo pepelom, za nju je podsetnik da sve na kraju mora biti uništeno.
„Sve se pretvara u pepeo, ali pepeo je takođe i plodno tle za novo rođenje. Život je ciklus konstantnog kruženja. Ono što smatramo da je kraj, zapravo je početak. To je potpuno drugačija perspektiva gledanja nego ona na koju nas je naterao moderan život. Na neki način i cela trenutna situacija u svetu nas podseća na to. Mislim da je ovo prilika da kao pojedinci, zajednica i civilizacija ponovo stupimo u dodir sa onim što je bazično”, naglasila je Šivalingapa.
Živeti trenutak punim plućima
Život nam je, primetila je, poslednjih meseci postao veoma nepredvidiv.
„Uvek sam bila neko ko živi u trenutku i sada sa koronom mislim da smo svi došli u takvu situaciju, jer ništa ne možemo da planiramo. Mislim da je dobra prilika da sebe nateramo da punim plućima živimo svaki trenutak”, rekla je ona.
U predstavi „Pepeo” njen jedini partner je prostor, ona svojim pokretima crta po pepelu.
Šantalina igra podseća na kolaž, crtež brašnom napravljen ujutru na zemlji i uništen vetrom tokom dana, pa iznova napravljen sledećeg dana.
„Uvek kada igram, posebno u ovoj predstavi, ja sam u stanju izuzetne fokusiranosti, ali istovremeno i otvorenosti za nepredvidivo. To je hodanje po konopcu. Spremna sam uvek da primim ono što se može desiti. Zato je ova predstava meditativna, jer meditacija takođe zateva potpunu posvećenost i otvorenost. Nema odvojenosti na ti i ja, svi smo jedna energija”, pojasnila je Šantala.
Mnogo verujem u život
Znatiželjna je kako će se sutra osećati na sceni, jer sedam meseci nije igrala.
„Bila sam na potpuno drugačijem mestu, mirovala sam. Obično je moj život ispunjen turnejama, igranjem. Poslednjih sedam meseci praktično nisam mrdnula od svoje kuće. Radila sam jogu, ali nisam uopšte igrala. Onda sam se vratila - let avionom, stizanje na pariski aerodrom, osetila sam se kao da nisam ni odlazila odatle”, ispričala je Šivalingapa.
Vera u život podstakla je da uprkos pandemiji pređe pola sveta.
„Razmišljala sam o tome da nije dobro putovati, da situacija u Evropi nije dobra , ali mislim da mnogo verujem u život. Delovalo mi je ispravno da dođem u Beograd. Mnogo truda je uloženo da se ovaj festival ipak desi, da se sretnemo sa publikom. Sve se u svetu otkazuje i kada se nešto ipak dešava, onda moramo to da podržimo. Važno je. Bilo mi je tako prirodno da dođem”, rekla je indijska igračica.
Igra kao životni saputnik
„Moja majka je igračica i od malih nogu sam igrala. Igra je moj dugogodišnji saputnik, katalizator, moćno sredstvo komunikacije, razmene, divan jezik. Od antičkih vremana do danas igra i muzika su bili sredstvo kumunikacije, izraza i prenošenja iskustva. Mi nismo samo fizička bića. Postoji nešto izvan našeg fizičkog oblika i to se najbolje izražava kroz igru I muziku”, istakla je Šantala Šivalingapa.
