Objasnio je da će do po zato što će Sjedinjene Države verovatno usvojiti značajan program fiskalnih stimulansa, usmeren na podsticanje ekonomske aktivnosti, koji obično dovodi do većeg deficita. To bi moglo podstaći investitore da svoj novac preusmere u sigurniju imovinu kao što je zlato, a istovremeno će to povećati cene zlata.
„Bilioni dolara bi se dodatno štampali što bi na kraju imalo izuzetno pozitivne posledice na zlato“, rekao je, dodajući: „Fiskalna i monetarna politika bile bi gotovo identične pod bilo kojim rukovodstvom. Mislim da su razlike koje se naziru više imaginarne nego stvarne.“
Spot zlata je u avgustu poskupelo na cenu iznad 2.000 američkih dolara, a poslednjih nedelja cena je bila oko 1.900 američkih dolara. Žuti metal je pao za jedan procenat i danas u 9 sati ujutru po srednjeevropskom vremenu iznosio je 1.893 dolara.
U izveštaju Svetskog saveta za zlato prošle nedelje navodi se da je svetska potražnja i ponuda za plemenitim metalom opala u prošlom kvartalu zbog pandemije.
Rasteh je objasnio da lovci na zlato sada troše više kapitala da pronađu novo zlato, a čak i kada ga pronađu, kvalitet otkrivenog plemenitog metala je mnogo niži. „Otkrivamo mnogo manje zlata nego što ga proizvodimo“, rekao je, dodajući da ćemo za jednu deceniju „proizvoditi 50 odsto manje zlata nego danas“.
Prema Rastehu, kapital uložen na tržište zlata ide u fondove kojima se trguje na berzi ili ETF, gde dominiraju glavni igrači.
S obzirom na to da ti veći igrači ne otkrivaju značajne, nove, izvore zlata i da im ponestaje rezervi, verovatno će biti primorani da otkupe manja imena na tržištu.
Pročitajte i:
