Izbori u Americi se održavaju svake četiri godine u redovnom terminu, prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru. U Sjedinjenim Američkim Državama predsednik (u predsedničkom izbornom sistemu) se bira nakon samo jednog kruga glasanja, putem posrednika-elektora. Predsednički sistem funkcioniše tako da se pozicija predsednika države i predsednika Vlade spajaju u jednu funkciju. Posrednički izbor razlikuje se od direktnog pošto američki građani glasaju za tzv. elektore u svojoj državi, koji zatim daju svoj glas onome ko osvoji prostu većinu glasova. Ovakav izabrani skup se naziva elektorski koledž. Magični broj za osvajanje predsedničkog mandata je 270 od ukupno 538 elektora. Da bismo razumeli elektorski sistem, potrebno da je znamo i da se američki Kongres sastoji iz Gornjeg doma — Senata, koji broji sto članova (po dva iz svake savezne države) i Predstavničkog doma, u kome se nalazi 435 predstavnika.
Odlučuje broj elektorata, a ne broj glasova
Broj elektora se dobija približno proporcionalno ukupnom broju stanovnika u svakoj saveznoj državi i važi do prvog narednog popisa koji se radi svakih deset godina. Tako trenutno Kalifornija ima najveći broj elektora kao najmnogoljudnija država, čak 55, a sedam najmanjih država imaju po tri elektorska glasa. Zato se i kaže da je približno proporcionalan sistem, jer najmanje države prema svojoj populaciji ne zaslužuju toliki broj, ali da bi se dao značaj i tim državama, određen je minimum od tri elektora. U istoriji SAD, predsednik Regan je osvojio najveći broj država i pobedio u čak 49 od ukupno 50, dok je Džordž Buš Mlađi 2000. godine dobio samo 271 elektorski glas nakon sumnjivog prebrojavanja glasova na Floridi.
U toku istorije izbornog procesa četiri puta se dogodilo da kandidat koji osvoji više glasova, zapravo izgubi predsedničke izbore. Izborni princip je da pobednik nosi sve elektore u državi; dakle, ukoliko ima 50 odsto glasova plus jedan glas, kandidat dobija sve elektore na svoju stranu i to važi u svim državama, sa izuzetkom Nebraske i Mejna. Ove dve savezne države su jedine koje koriste sistem prema kojem pobednik ukupnog glasanja ne mora odneti sve elektorske glasove. Nebraska svojih pet elektorskih glasova deli tako da pobednici u tri kongresna distrikta nose po jedan glas, a ukupni pobednik nosi preostala dva elektorska glasa. Slična je situacija i u Mejnu, sa tom razlikom da ova država ima jedan kongresni distrikt manje, ali i četiri elektorska glasa ukupno.
Tri uslova da se kandiduje za predsednika
Da bi neko mogao da se kandiduje za američkog predsednika, neophodna su minimum tri uslova: mora biti rođen na američkom tlu, da ima minimum 35 godina života i 14 godina provedenih u zemlji. Ono što je važno za izborni proces u SAD, jeste da postoje „sigurne“ i „kolebljive“ savezne države. Tradicionalno, republikanske države nazivaju se crvene, dok se demokratske države zovu plave; u njima je veoma mala verovatnoća da će doći do bilo kakve promene na izborima.
S druge strane, tzv. kolebljive države odlučuju američke izbore. Za kolebljive države se ovaj put pretpostavlja da su zemlje koje čine tzv. pojas rđe — zemlje koje su važile za industrijski deo među kojima su Ilinois, Ohajo, Indijana, Mičigen i Viskonsin, a kolebljiva država je i Florida, te se upravo u njima vodi najveća bitka među kandidatima. U slučaju aktuelnih izbora, na izbornom listu predsednik nastupa zajedno sa potpredsednikom — sa jedne strane to su Donald Tramp i Majk Pens, a sa druge Džo Bajden i Kamela Haris. Nakon izbora, predsednik bira svoj kabinet — ono što mi nazivamo Vladom u parlamentarnim sistemima; u Americi se ministri zovu državni sekretari i minimum šest mesta mora biti popunjeno. Neke imenuje direktno predsednik, dok mu je za neke potrebna kvalifikovana većina u Senatu.
Mnogo partija — ali sve drže u rukama samo dve
Tradicionalno je da predsednik koji je bio samo u jednom mandatu bude kandidat stranke i za drugi mandat, dok suparnička strana bira svog kandidata u borbi na unutarstranačkim izborima. Stranački sistem SAD spada u dvopartijski sistem u kome postoje republikanci i demokrate, iako formalno u SAD postoji mnogo stranaka, od komunističke, ustavne, libertarijanske, pa čak i nacističke, nijedna od njih nema snagu na sveukupnom nivou, dok na lokalnom mogu oduzeti glasove od dva tradicionalna rivala. Zanimljivo je da se na izborima može glasati poštom, elektronski pa čak i pre samog dana glasanja na biračkom mestu — ovo pravo je na sadašnjim izborima već iskoristilo preko 80 miliona ljudi, što je istorijski rekord, a pravo ranog glasanja iskoristio je i predsednik Donald Tramp. Zanimljivo je i to da postoji pravo dopisivanja kandidata na izbornom listiću, te je teoretski moguće da pobedi neko ko nije ni kandidat, poput slavnog američkog repera Kanjea Vesta, koji sprovodi kampanju da što više ljudi dopiše njegovo ime na listićima.
Postoje mnoge kritike elektorskog sistema glasanja: tako je, na primer, moguće izračunati da pobednik može biti kandidat koji bi osvojio samo 22 odsto ukupnog broja glasova i zato se mnogi zalažu za reformu sistema glasanja.
Ono što obeležava 59. izbore za predsednika SAD je to da su predsednik Tramp sa 74 i protivkandidat Bajden sa 78 godina dva najstarija kandidata za predsednika u američkoj istoriji. Versko pitanje je veoma značajno u Americi — Tramp je evangelista protestant, dok je Džo Bajden rimokatolik. Ukoliko Bajden pobedi, bio bi prvi predsednik posle Džona Kenedija koji je rimokatoličke vere.
Korona smanjila broj predsedničkih debata
Samim izborima prethode tri tradicionalne predsedničke debate, dok su ovoga puta bile održane samo dve, zbog toga što je predsednik Tramp bio zaražen virusom korona. Interesantno je da se predsedničke debate nekad mogu pretvoriti isključivo u pitanje odnosa sa Rusijom i Kinom, dok se vrlo retko spominju problemi građana Amerike i čini se kao da je ostatku sveta mnogo bitnije ko će biti naredni američki predsednik, nego li prosečnom Amerikancu.
Na prošlim izborima, pre četiri godine, prema tada relevantnim istraživanjima, Donaldu Trampu su davane šanse manje od pet odsto da pobedi, iako je na kraju odneo relativno ubedljivu pobedu što se tiče broja elektora, dok je u apsolutnim brojevima izašlih birača izgubio za oko tri miliona glasova.
Ovoga puta, prema istraživanjima, ponovo se aktuelnom predsedniku Donaldu Trampu ne daju veće šanse od deset odsto da pobedi, ali će se tek nakon izbora zasigurno znati da li se čeka 20. januar i inauguracija novog 46. predsednika SAD ili će aktuelni predsednik dobiti još jedan mandat od četiri godine.
Pročitajte još:
