„Prodaja ovih kolačića predskazuje kako će glasati čitava oblast, a time i država Pensilvanija, a to pokazuje i kakav će biti ukupan rezultat izbora“, samo napola šaljivo piše „Njujork tajms“ u reportaži o „Trampovoj zemlji“. I, na osnovu svega što je tamo video, izražava sumnju u ankete koje tvrde da u ovoj državi predsednički kandidat demokrata Džo Bajden ima prednost u rasponu od pet do čak 13 odsto.
Statistička greška
Na nacionalnom nivou, ankete pokazuju da je Bajden u prosečnoj prednosti od 7,4 odsto u odnosu na Trampa; pre dvadesetak dana ta prednost iznosila je maksimalnih 10,3 odsto.
No, kao što je poznato, ishod predsedničkih izbora u Americi ne odlučuje ukupan broj glasova već njihov odnos unutar svake od 50 saveznih država. A među njima su najvažnije takozvane kolebljive države, među njima i Pensilvanija, koje nisu ni tradicionalno crvene poput Teksasa, niti tradicionalno plave kao Kalifornija ili Njujork, već od izbora do izbora menjaju stranu i zapravo odlučuju o pobedniku. U ovim, kolebljivim državama, Bajden je u prosečnoj prednosti od samo 3,2 odsto. A to već upada u opseg statističke greške.
Pri čemu se, razumljivo, posle traumatičnog iskustva iz 2016. godine u kojoj su sva istraživanja javnog mnjenja obećavala uverljivu pobedu Hilari Klinton, postavlja i pitanje koliko se ovim istraživanjima može verovati, i smeju li se uopšte ona posmatrati kao pouzdaniji pokazatelj predizbornog raspoloženja Amerikanaca od prodaje onih šarenih kolačića u Hetborou u Pensilvaniji.
Agencija „Rojters“ uverava da se anketama sad može verovati jer su, navodno, istraživači javnog mnjenja pronašli način da svojim rezultatima obuhvate i Trampove birače koje te 2016. nisu umeli da prepoznaju. Pa su zato onako i pogrešili, a sada im se to neće dogoditi.
A opet, ispostaviće se na primeru jedne skorašnje ankete „Vol strit džornala“ i televizije En-Bi-Si, Bajdenova ubedljiva prednost dobija se (i) tako što među anketiranima bude nesrazmerno više demokrata u odnosu na republikance nego što ih stvarno ima. Baš kao što se to radilo i 2016.
Trampova baza
I samo će pažljiviji posmatrači uočiti još neke znakove pored puta koji pokazuju zašto Tramp, uprkos rezultatima anketa, koliko god da su (ne)precizne, ima realne osnove da se nada pobedi. Od registracije novih glasača u ključnim državama poput Pensilvanije i Floride koja je na strani republikanaca, preko povećane podrške koju aktuelni predsednik ima među Latinoamerikancima i crncima u odnosu na 2016, pa do velike prednosti u entuzijazmu Trampovih spram Bajdenovih birača. Najzad, i „Galupovo“ istraživanje pokazuje da čak 56 odsto Amerikanaca predviđa da će Tramp pobediti, dok je samo 40 odsto onih koji su uvereni u Bajdenovu pobedu idućeg utorka.
Kojim istraživanjima javnog mnjenja, i kojim podacima, treba verovati? Ko je zapravo bliži pobedi, Donald Tramp ili Džo Bajden? I da li će pitanje pobednika uopšte biti rešeno u izbornoj noći idućeg utorka?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i politikolog Aleksandar Pavić.
U ovim predizbornim danima, prenosi Obrad Kesić svoje utiske iz američke prestonice, „oseća se velika napetost, pogotovo među pristalicama Džoa Bajdena, zato što je počela da se topi njegova prednost koja je u anketama donedavno bila dvocifrena. Momentum je sada prešao na stranu Donalda Trampa, pogotovo u onim ključnim državama, i to može da se nasluti i po entuzijazmu ljudi koji izlaze na ulicu da podrže predsednika. I to ne samo na velikim mitinzima koji se ovih dana održavaju na Floridi, u Arizoni, Pensilvaniji..., već i po spontanim okupljanjima Trampovih pristalica čak i u gradovima za koje se zna da su najčvršća uporišta demokrata, kao što su Čikago, Njujork i Los Anđeles.“
Pritom, skreće pažnju Aleksandar Pavić kako bi objasnio nesklad između onoga što može da se vidi na ulicama i brojki iskazanih u istraživanjima javnog mnjenja, „ankete su stavljene u službu jedne psihološke operacije – da se unapred stvori atmosfera da, ako Tramp proglasi pobedu, to ne može da bude regularno“.
Podrška manjinskih zajednica
Jedan od faktora koji će ove godine presudno uticati na rezultat izbora biće glasovi manjinskih zajednica, latinoameričke i crnačke, koji su tradicionalno naklonjeni demokratama.
Portal „Blumberg“ ovih dana ukazuje da su demokrate nezadovoljne izlaznošću pripadnika ovih zajednica u dosadašnjem toku glasanja – kao i 2016. niža je stopa njihovog izlaska na birališta u odnosu na 2008. i 2012. kada je kandidat bio Barak Obama, iz očiglednog razloga – ali podatak o potencijalnoj distribuciji ovih glasova demokrate bi trebalo naročito da zabrine.
Pre četiri godine, naime, Hilari Klinton je dobila 62 odsto glasova Latinoamerikanaca a Tramp svega 35 odsto; sada je, makar što se Floride tiče, situacija obrnuta, tako da Tramp vodi s 50 prema 46 odsto za Bajdena. Takođe, najnovije istraživanje agencije „Rasmusen“ – koja, istina, uobičajeno prikazuje najpovoljnije rezultate po aktuelnog predsednika, ali koja je 2016. bila najbliža tačnoj prognozi konačnog ishoda – pokazuje da čak 31 odsto verovatnih crnih glasača planira da glasa za Trampa, naspram samo 8 odsto iz 2016. godine.
„Uočljivo je da su se mnoge stvari promenile od 2016. do danas. Bez presedana je podrška koju Tramp, kao republikanac, ima među Latinoamerikancima,“ napominje Obrad Kesić i ukazuje i na podatak da aktuelni predsednik ima preko 20 odsto podrške među mladim Afroamerikancima, što može da se pokaže kao jedan od ključnih faktora u kolebljivim državama sa velikim procentom crnog stanovništva.
Aleksandar Pavić stavlja akcenat i na faktor višemesečnih nereda u velikim gradovima: „Ričard Nikson je dva puta dobio izbore zato što se, u kudikamo sličnim okolnostima 1968. i 1972, zalagao za red i zakon. Upravo insistiranje na redu i zakonu sada Trampu donosi veću podršku i u manjinskim zajednicama, jer su neredima u velikim gradovima one naročito pogođene.“
„Istraživanja ukazuju i na porast podrške Trampu među mladim glasačima, što niko nije očekivao, kao i među onima koji prvi put izlaze na izbore. Sve su to faktori koji zabrinjavaju demokrate,“ dodaje Obrad Kesić.
Kovertirani haos
Ovogodišnji izbori razlikuju se u odnosu na sve prethodne i zbog enormnog broja glasova koji će biti upućeni poštom, što otvara širok prostor za različite vrste zloupotrebe.
Na jednu od njih upozorio je Štefan Niman, dopisnik nemačke državne televizije ARD iz Vašingtona, koji je tvitovao: „Haos u glasanju poštom na koji se Tramp žali je stvaran. Nemam pravo glasa a dobio sam tri glasačka listića.“
„Znamo koliko Nemci i njihovi mediji podržavaju Bajdena, pa je ovo svedočenje utoliko interesantnije i ne sme da se zanemari. Uostalom, nije slučajno što Tramp već mesecima problematizuje pitanje glasanja putem pošte; baš kao što nije slučajno i to što demokrate na tome insistiraju. Biće veliki problem da se utvrdi validnost mnogih glasova i oko toga će sigurno biti puno sporenja, pogotovo ako rezultati budu tesni,“ komentariše Aleksandar Pavić.
Osporavanje rezultata
S tim u vezi, Tramp tvrdi: „Po mom mišljenju, jedini način da izgubim jeste masovna prevara.“ Nasuprot tome će „Vašington post“: „Jedini način da republikanci pobede jeste da spreče ljude da glasaju.“ A nedavno „Rojtersovo“ istraživanje pokazalo je da preko 40 odsto pristalica, kako Trampa tako i Bajdena, neće prihvatiti rezultat izbora ako njihov kandidat izgubi.
„Sve je više pokazatelja da Amerika ulazi u još dublju krizu; nikada do sada nije zabeležena situacija u kojoj i jedna i druga strana unapred najavljuju da neće prihvatiti rezultat izbora ako se pokaže da gube,“ navodi Obrad Kesić. „A situacija je utoliko opasnija što postoji i mogućnost izbijanja nasilja. Ovde se svi naoružavaju, beleže se rekordi u prodaji municije i oružja u celoj zemlji.“
„Organizacija 'Blokirajte Vašington' (Shutdown D.C.) uoči izbora obučava svoje aktiviste da blokiraju puteve, a na sajtu ove organizacije i jasno stoji da se 'spremaju za ustanak'. I to će se i dogoditi ako Tramp proglasi pobedu,“ veruje Aleksandar Pavić.
Objašnjavajući šta možemo da očekujemo u izbornoj noći idućeg utorka, Obrad Kesić predviđa: „Ako su ankete ovog puta u pravu, Bajden će moći relativno rano da proglasi pobedu. Pa i ako brojke samo budu naginjale u njegovu korist, očekujem da će vodeći mediji proglasiti njegovu pobedu ne sačekavši da budu prebrojani svi glasovi. U suprotnom, bude li Tramp bliži pobedi, uslediće odugovlačenje pod izgovorom da se mora sačekati dok se ne prebroje glasovi i dok ne budu okončani svi procesi koje će pokrenuti nezadovoljna strana. Sve osim uverljive pobede jednog ili drugog kandidata dovešće do produžene neizvesnosti, a s njom će i tenzije nastaviti da rastu, uz pozive obeju strana na mobilizaciju svojih pristalica i izlazak na ulicu. A moje uverenje je, što se samog glasanja tiče, da smo bliži ishodu iz 2016. godine i pobedi Donalda Trampa.“
„Idući utorak neće biti dan izbora već reizbora“, smatra i Aleksandar Pavić. Ipak, zaključuje uz upozorenje, „otvoreno je pitanje i koji će se još nepoznati faktori do tada uključiti u pokušaju da sabotiraju takav rezultat izbora. Samo bi ubedljiva Trampova pobeda mogla da spreči takav scenario; svaka druga varijanta obećava nam veoma uzbudljivu izbornu noć i dane koji slede.“
Pročitajte još:
