Sumnje u to da će neko počiniti izbornu krađu i ukrasti glasove koji u američke izborne komisije stižu putem pošte, prema rečima nekadašnjeg dopisnika lista „Politika“ iz Vašingtona Milana Mišića, prenaglašene su. Za tako nešto, prema njegovim rečima, nema dokaza, jer su ranija istraživanja o tome ukazala na veoma mali procenat greške.
„Tramp je, osim toga, najavio da će videti da li će priznati rezultate izbora. Priznaće ih svakako ako bude pobedio. Ono što je očigledno njegova namera, jeste da ospori validnost glasanjem poštom, koje je ove godine zbog zdravstvene situacije i krize izazvane virusom korona drastično veće. Njegova je pretpostavka da će se poštom izjašnjavati mahom pristalice demokrata“, objašnjava Mišić.
Je li uopšte moguća krađa izbora u Americi
Ključni problem na ovim izborima, a koji u dosadašnjim izbornim ciklusima nije bio u fokusu je, prema Mišićevim rečima, činjenica da u američkom izbornom sistemu ne postoji institucija koja određuje ko je pobednik izbora.
„Sve se do sada zasnivalo na političkoj normi ili političkom običaju da kada postane jasno koji će kandidat prvi stići do 270 elektora, što je minimum za ulazak u Belu kuću, drugi kandidat koji za to više nema šansi, priznaje rezultat. Ako situacija bude tesna i neko odbije da prizna rezultat i počne da osporava rezultate izbora, to bi mogao da bude uvod u ustavnu i razume se, političku krizu sa neizvesnim ishodom“, kaže Mišić.
Jedna od mogućnosti je, prema rečima našeg sagovornika, da se predsednik bira u Predstavničkom domu Kongresa. U tom slučaju glasaju državne delegacije, a ne svaki član Predstavničkog doma pojedinačno, a u državnim delegacijama većinu imaju republikanci. Oni imaju pravo da za predsednika izaberu koga žele, ne obazirući se na izborni rezultat niti na to ko su bili kandidati. Ovako je izabran samo jedan predsednik u američkoj istoriji — Džon Kvinsi Adams 1825. godine.
Od završetka izbora počinje prelazni period koji kulminira 20. januara, kada se iz Bele kuće iseljava stari, a useljava novi predsednik, a zvanično proglašenje izbornih rezultata obavlja se 14. decembra, kada se sastaje elektorski koledž. Pravilo i politička praksa u većini država je da kandidat koji je osvojio većinu, dobija sve elektorske glasove, osim u dve države. Međutim, prema slovu Ustava, svaka država može elektorske glasove da dodeli po nahođenju, objašnjava Mišić.
„Dakle, ima puno elemenata za političku dramu i političku krizu. Sve zavisi od toga kakav će biti rezultat, a ono što otežava situaciju i što povećava verovatnoću krize, jeste činjenica da će brojanje glasova potrajati nekoliko nedelja, a možda i više od mesec dana“, ocenjuje Mišić.
Nepostojanje ličnih karata otvara mogućnost za krađu
Kontrola izbora u Americi je uobičajena, dodaje Mišić — poštanski glasovi otvaraju se pred specijalnim komisijama, što je uređeno na nivou saveznih država. Zbog toga imamo situaciju da se ponegde već danima broje poštanski glasovi, ali se ne saopštavaju rezultati, dok u drugim državama brojanje poštanskih glasova počinje tek kada se zatvore birališta.
Zbog toga što u Americi ne postoji jedinstveni identifikacioni dokument i što je procedura registracije birača i provera identiteta u svakoj državi definisana na poseban način, prema Mišićevim rečima, sprečavanje glasača da glasaju je najbolji način za krađu izbora. Što se tiče brojanja glasova, jedini put kada je sa tim bilo problema bili su izbori 2000, kada je pobedio Džordž Buš Mlađi zahvaljujući sudskoj odluci.
Sve to povećava mogućnost od zaoštravanja političke situacije u Americi. Amerika je, prema Mišićevim rečima, veoma polarizovana. Valja napomenuti da se u XX veku svega tri puta dogodilo da predsednik ne bude reizabran — Herbert Huver izgubio je 1932. izbore od Franklina Delana Ruzvelta, Džimi Karter je poražen od Ronalda Regana 1979, a Džordž Buš Stariji izgubio je izbore od Bila Klintona 1992.
Pročitajte još:
- Bajden ili Tramp: Amerika danas bira predsednika
- Ko god da pobedi na američkim izborima, Kosovo neće postati nezavisna država /video/
- Otkrivena Bajdenova strategija za Srbiju: Šta nas čeka ako u Americi pobedi kandidat demokrata
- Ulično nasilje i krađa glasova: Sprema li se Trampu obojena revolucija? /video/
