U trinaest tzv. kolebljivih država u kojima je moguća pobeda oba kandidata, i Trampa i Džoa Bajdena, oni će odlučiti izbore, kaže Nikolić za Sputnjik. On podseća da je trend da Trampove šanse u tim državama od oktobra rastu i da je to vidljivo i u izbornom danu. Tako je bilo i 2016, kaže ekonomista.
„Stidljivi birači“ rešavaju stvar
„Pred sam kraj imali smo da je Tramp, barem prema anketama kojima možemo verovati, konstantno smanjivao prednost. Trenutno, u ovih dvanaest glavnih država razlika je 2,8 odsto u korist Bajdena. Međutim, najvažnije je jedno pitanje. To je ono na šta nijedan analitičar u SAD nema odgovor – koliko postoji birača koji ne smeju da kažu da su za Trampa. Da li su istraživanja toliko dobra da mogu da detektuju takve birače, da li je njih između 2,5 i tri odsto, kao što tvrde neki analitičari i da li je taj broj ispod ili iznad toga“, objašnjava on.
Ako bi broj takozvanih „stidljivih birača“ bio iznad 2,5 odsto, Tramp je dobio izbore, tvrdi naš sagovornik. Aktuelni predsednik ima momentum i pitanje je hoće li ga taj momentum dovesti do dovoljnog broja elektora da osvoji sledeći predsednički mandat.
„Pitanje da li može u kolebljivim državama da preokrene rezultat. I po meni, da li je uopšte reč o preokretanju, da li su ankete korektne. Mnogi sa razlogom sumnjaju da ankete ne mogu da uhvate birače koji ne smeju da kažu da su za Trampa, jer je to socijalno nepoželjno“, smatra Nikolić.
Dva puta do Trampove pobede
Da bi ostao u Beloj kući, Tramp mora da pobedi u svim državama u kojima je, prema anketama i kladionicama, ili nerešeno (Florida, Severna Karolina, Arizona) ili je on favorit (Teksas, Ohajo, Ajova, Džordžija), ali uz to mora da zadrži i dve od tri ključne države Srednjeg Zapada - Pensilvaniju, Mičigen, Viskonsin - ili jednu od njih ako ona nije Viskonsin.
S obzirom da trenutno gubi sa jedan odsto razlike na Floridi, u slučaju postojanja „stidljivih birača“, Tramp će dobiti izbore u toj državi, dok je u Džordžiji, Severnoj Karolini i Ajovi već prešao u prednost, objašnjava Nikolić.
On dodaje da postoje dva načina da Tramp stigne do pobede:
„Jedan način je da osvoji sve države koje je osvojio na prethodnim izborima – tzv. države „pojasa rđe“ oko Velikih jezera, bez Mičigena, Viskonsina i Minesote. Ako bi od država koje prošli put osvojio, osvojio samo jednu, Pensilvaniju, on dobija izbore. Ako bi izgubio Pensilvaniju, postoji drugi put. Razlika u Arizoni je manja i ako bi osvoji nju, uz još jednu državu, koja može biti Minesota, Viskonsin ili Mičigen“, kaže Nikolić.
Naš sagovornik ne isključuje iznenađenja, kao što ih je bilo i 2016, kada su analitičari smatrali da je put ka pobedi vodio kroz Nevadu i Nju Hempšir. Međutim, dogodilo se da je izgubio u ovim državama, a dobio izbore u državama oko Velikih jezera.
I agencije javnog mnenja u SAD naglašavaju veliku mogućnost iznenađenja. tako je poslednjeg dana izborne kampanje, agencija „Selcer“ u Ajovi izmerila Trampovu prednost od sedam odsto u odnosu na protivkandidata. U istoj isto toliko su procenjivali Trampovu prednost nad Hilari Klinton pre četiri godine, a stvarna prednost bila je devet odsto.
Za sada, pobednik predsedničkih izbora u SAD unapred je poznat u 37 od 50 saveznih država, u kojima je biračko telo čvrsto naklonjeno Donaldu Trampu ili Džozefu Bajdenu. Preostalih trinaest nazivaju se „kolebljivim“ državama, jer je u njima moguća pobeda oba kandidata. To su Nevada, Arizona, Teksas, Florida, Džordžija, Severna Karolina, Pensilvanija, Ohajo, Mičigen, Viskonsin, Minesota i Ajova.
Pročitajte još:
