Koliko god odlazak Vučića na sahranu mitropolita crnogorsko-primorskog bio, kako je sam objasnio, lični čin poštovanja prema veličini njegovog lika i dela, a ne politički, njegovo prisustvo u Podgorici je neizbežno imalo i političku konotaciju, saglasan je Vuletić.
Pogotovo što je odlazak predsednika u Podgoricu bio prvi od kako je na vlasti u Srbiji.
Da li je ovo prelomni momemant u odnosima Srbije i Crne Gore
Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Vuletić podseća za Sputnjik da je još pre pola godine, u vreme kada su litije bile u jeku, kada se činilo da je Đukanovićev režim i dalje stabilan i kada još nije bilo ni koalicije koja je kasnije na izborima pobedila, bilo reči o tome da će Srbija pojačati pomoć Srbima u Crnoj Gori.
Na to je, kako napominje, obavezuje i Ustav i na to je i sada, posle posete Srpskoj kući u Podgorici ukazao predsednik Srbije.
„Ovo će sada, čini mi se, samo olakšati realizaciju tog plana. Nova crnogorska vlast, bez obzira na sve, pa i na to što ona neće menjati spoljnu politiku prema najvažnijim pitanjima koja su bila u fokusu, kao što je odnos prema priznanju Kosova i članstvu u NATO, ipak neće držati Srbe u poziciji građana drugog reda kao što je to činila Đukanovićeva vlast“, kaže Vuletić za Sputnjik.
Vučić je u Podgorici obišao i Srpsku kuću čiju je izgradnju i opremanje Srbija pomogla sa 3,5 miliona evra i najavio još projekata pomoći Srbima i na primorju i na severu Crne Gore, pa i srpske investicije.
Srbija za Srbe u Crnoj Gori – bez otpora
Vuletić očekuje da će ubuduće realizacija tih projekata biti jednostavnija, nego do sada i bez otpora.
Uvek postoje različiti administrativni načini da se za nešto što je sasvim uredu traži dodatna papirologija. To su, kaže, te administrativne zavrzlame na različitim nivoima koje postoje u svakoj državi ako neko želi da se nešto ne realizuje.
Na pitanje, da li se može očekivati da promena vlasti u Crnoj Gori utiče i na promene u njenom društvu, ovaj sociolog kaže da će se ono menjati.
Režim Mila Đukanovića je, kako objašnjava, pokušao da državnost Crne Gore utvrdi tako što će, ako je moguće, eliminisati ili integrisati Srbe asimilacijom, srpski identitet pretočiti u crnogorski. Zbog tog plana je i bila čitava ova priča sa crkvom, jer je Milo znao da je SPC jedan od najvažnijih temelja očuvanja srpskog identiteta. Mislio je, kaže Vuletić, ako finansijski potkopa crkvu otimanjem njene imovine da će ona oslabiti na svaki način. To mu se vratilo kao bumerang.
Menjanje društva
„Nova vlast će, s obzirom na to da se u velikoj meri zasniva i na podršci srpskih stranaka, ići ka integraciji Srba u strukture Crne Gore, ali ne način da Srbi budu asimilovani, već da budu jedan od bitnih konstitutivnih elemenata u izgradnji te državnosti“, kaže naš sagovornik.
On ukazuje i da je poslednjih godina bilo gotovo opipljivo koliko se situacija u Crnoj Gori odrazila i na nekada tesne veze „običnih“ ljudi u obe države, čak i rodbinske.
„Verujem da će se te veze relaksirati, da će društvene, pa i kulturne veze biti približno onome što je uvek i bilo. U krajnjoj lini ideja Đukanovićeva upravo i jeste bila da se podigne nevidljiva barijera, nevidljivi zid između Beograda i Podgorice, da se Podgorica okrene na bilo koju stranu, samo da se prema Srbima postavi barijera. To bi posle nekog vremena i bilo učinjeno da i oni koji sebe doživljavaju kao Srbe u Crnoj Gori, malo po malo, bez ikakvog oslonca, počnu da se izjašnjavaju kao Crnogorci, da menjaju predstavu o sebi, odnosno svoj identitet“, kaže Vuletić.
On ne očekuje promenu cilja nove vlasti u Crnoj Gori, to će, takoće, biti jačanje crnogorske državnosti. To će, međutim, biti realizovano na drugačiji način, umesto asimilacijom Srba, njihovim uključivanjem u te procese. A onda, smatra on, ni identitet, ni kulturne i lične, porodične veze više neće biti ugrožene na način na koji su bile do sada.
