Na ikonama sa zlatnim oreolom mnogi vernici voleli bi da vide i blaženopočivšeg poglavara SPC, patrijarha Pavla.
Da bi neko bio kanonizovan, odnosno proglašen svetim, ne postoje ni specijalna pravila ni žurba, ali je potrebno da bude ispunjen jedan od uslova - mučenička smrt, kult u narodu, javljanje čudom ili da mu mošti nisu istrulile.
Ko može da postane svetac?
Svetitelji su većinom monasi, monahinje, episkopi, ali ima i civila, vernika, građana, odnosno ljudi koji su vodili hrišćanski život ili život po Jevanđelju - svet, čist, čestit i uzoran život.
Svako može da predloži, ali ne i da odluči
Procedura proglašenja za svetitelja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi odvija se preko najvišeg tela Crkve - Svetog arhijerejskog sabora.
Ovaj organ jedini je nadležan da proklamuje kanonizaciju.
Svako može da predloži da neko bude proglašen svetim, ali je uobičajeno da se stvori kult u narodu da je neko svetitelj, a na Crkvi je da u periodu od više godina i decenija proceni da li je taj kult dovoljno učvršćen i da li zaista postoji.
Veoma retko ili gotovo nikad se ne dešava da neko bude proglašen svetim ubrzo posle smrti, već se to uglavnom događa decenijama, pa i vekovima kasnije.
Dva preduslova
Crkva ne žuri u tom postupku, a potrebni su određeni preduslovi, među kojima su važnija dva - isceljenje bolnih koji su mu se molili ili da su zemni ostaci, mošti, ostali neraspadnuti.
„I sam patrijarh Pavle bio je veliki protivnik brzih kanonizacija. Protivio se svakoj brzopletosti, posebno kada je reč o budućim svetiteljima“, naveli su ranije iz SPC.
Uobičajeno je da, kada „kandidat” umre mirno, postaje „prepodoban ili pravedan”, a ako je postradao mučenički za veru, onda se proglašava svetim mučenikom.
Lestvica svetih SPC
Lestvica svetih SPC ima sedam stepenika i na vrhu su svetitelji - pobožni srpski episkopi, mitropoliti i patrijarsi koji su na zemlji živeli po svetim i božanskim istinama, sveti - svi ostali carskog i drugog porekla, koji su svojim životom i radom i podvigom ispovedali Hrista, zatim sveštenomučenici - episkopi i sveštenici koji su postradali u mučenjima za veru Hristovu, kao i velikomučenici - oni koji su pretrpeli najteža stradanja za pravoslavnu veru i SPC.
Slede prepodobnomučenici - monasi i podvižnici koji su stradali za Crkvu Hristovu, mučenici - oni koji su postradali zbog svoje pravoslavne vere i srpskog roda i prepodobni - oni koji su svojim pobožnim i podvižničkim životom zadobili milost Božju.
Srpski svetačnik sve bogatiji
Srpski svetačnik sadrži više od 120 imena iz različitih perioda istorije, od 11. veka do današnjih dana. Poslednjih dvadesetak godina znatno je dopunjen. Poslednji čija su imena pre dve godine upisana u Diptih svetih su kosovski mučenici Grigorije Pećki, Vasilije Pekar iz Peći i Bosiljka Rajičić iz Pasjana kod Gnjilana.
Nešto ranije među svetitelje su uvršteni Sveti mučenici prebilovački (njihov spomen slavi se 6. avgusta), Sveti Mardarije (Uskoković), episkop američko-kanadski (12. decembra), i prepodobni Sevastijan Džeksonski (Dabović), koji se obeležava 30. novembra. Pre njih, krugu svetih su pribrojani Sveti mučenici momišićki, Sveti Justin Popović i otac Simeon iz manastira Dajbabe.
Pročitajte još:
