Ovako je u besedi na sahrani Justina Ćelijskog govorio mitropolit Amfilohije Radović, tada profesor Bogoslovskog fakulteta i učenik jednog od najvećih pravoslavnih teologa. Vladika Amfilohije održao je tu besedu 1979, prilikom oproštaja od svog duhovnog učitelja, Justina Popovića.
Delovi te besede jedan su od prvih zabeleženih govora Amfilohija Radovića i deo su filma „Ava Justin“ đakona Nenada Ilića.
„Osamdeset pet godina proveo je na zemlji ovaj Sveti Pokojnik, koji počiva pred nama. Svih tih osamdeset pet godina svojih on je prineo na dar toj svetoj Blagovesti rođenja Sina Božjeg! Ceo njegov život, od početka do kraja, zaista je bio blagovest, blagovest večno nova, koja se čuje i traje već hiljade godina. On je bio jedan od bezbrojnih vernih svedoka te Blagovesti. Svedočio je rečju svojom, svedočio je životom svojim, svedočio je i samim rođenjem svojim, posvedočio i svojom smrću“, rekao je Amfilohije, objasnivši da je Justin rođen i preminuo na isti praznik - Blagovesti.
„Iz svetog korena niču sveti plodovi. Blažena su pokolenja i ono korenje koje se završava takvim plodom kakav je bio Otac Justin. Na svakom mestu gde se Otac Justin pojavio i gde je živeo i radio, oko njega bi se uzburkale ustajale bare, njegov uspravni stav i ognjena priroda uzburkavala je more sive svakidašnjice“, rekao je, između ostalog, Amfilohije.
Amfilohije govori kako je otac Justin bio i pesnik i filozof
„Niko u istoriji ovog naroda nije tako duboko osetio, opevao i opisao čudesni lik Logosa Božjeg, Bogočoveka Hrista, ovaploćenog od Presvete Djeve i Duha Svetoga za spasenje roda ljudskog. U svim svojim delima, u svim svojim molitvama, u svim svojim uzdasima, jednom rečju - celokupnim svojim životom Otac Justin se trudio da opeva, da izrazi, da opiše rečju neopisivi Lik Hristov, da odmuca svoju vulkansku ljubav prema Bogočoveku Hristu“, govori Amfilohije i pita se „Zašto je Otac Justin udario takav snažan akcenat upravo na Ličnost Bogočoveka Hrista?“
„Zato što je on osetio, i to više nego iko drugi kod nas u naše vreme, izuzev njegovog učitelja Vladike Nikolaja, da celokupna evropska kultura hita nekakvom stravičnom ćorsokaku, da se vraća drevnom mnogoboštvu, idolopoklonstvu, i to upravo stoga što previđa i zaboravlja i izbacuje iz ove vasione i iz ljudskog uma i srca, izbacuje iz ljudske kulture i istorije, kao iz života ljudskog društva: jedinog istinitog Boga i istinitog čoveka, jedinog istinitog Gospoda i Spasa, jedinog večnog Logosa Božjeg“, besedi budući mitropolit crnogorsko-primorski.
Nastavlja da je „Otac Justin, kao neki novi prorok Jeremija, upućivao trideset godina poruku svome narodu, i ne samo svome narodu“.
„Upućivao je, dakle, Otac Justin svoju ognjenu i bogonadahnutu reč sa ovog mesta naciji kojoj je pripadao, i svetu u kome je živeo. I ja pitam vas koji ste se okupili danas ovde da odamo poslednju poštu ovom svetom Pokojniku, i koji me slušate, pitam vas: Da li smo čuli njegovu reč, i da li ćemo čuti i poslušati njegovu poruku? Da nismo ostali gluvi za njegovu poruku, da nećemo ostati gluvi i neprijemčivi za njegovu blagovest? Neće li se možda i nama desiti da budemo slični onima koji su ubijali proroke, pa im onda podizali spomenike? Neće li se slučajno na njemu ponoviti ono što se desilo sa njegovim Gospodom, Koga je blagovestio celog života? Ako je ne budemo hteli da čujemo i da je razumemo, on će nam po svojoj velikoj ljubavi, koja ga je krasila, oprostiti, ali nam istorija i budućnost neće oprostiti“.
Kaže da „ostajemo siromašniji za jednog svetitelja“, ali da Justin „odlazi i sobom bogati Nebesku Srbiju.“
„Odlazeći za Nebesku Srbiju, u tuzi za tobom i nad sobom, jedno te molimo: Pozdravi tamo svetoga starca Simeona Mirotočivog, i zamoli ga da nam oprosti što svete granice srpskih zemalja, njihove duhovne granice i duhovne temelje, ne čuvamo. Pozdravi tamo i Svetitelja Savu, njegovog sina i tvorca naše nacije i kulture, i kaži mu da se ne prosvećujemo njegovom prosvetom, i da nismo sačuvali hiton Crkve svetosavske nepocepan. Pozdravi gore i Svetog Velikomučenika Kosovskog Lazara, i kaži mu da se kandilo vere gasi na njegovom Kosovu. Pozdravi i Svetog Vasilija Čudotvorca Ostroškog, kod koga si išao i pred njim zajedno sa njim plakao nad rodom svojim. Zajedno sa njim pozdravi i Svetog Petra Cetinjskog mučenika. I kaži im ono što oni znaju: da narod njihov, za koga su sebe prineli Bogu na žrtvu, gasi kandilo vere u njihovoj Crnoj Gori. Kaži im i to, Oče Sveti, da ima hramova koje su oni gradili i za koje su ginuli, pretvorenih u štale za stoku, da ima čak i opoganjenih hramova! Kaži im da ima i grobova onih koji su pali za Krst časni i Slobodu zlatnu oskrnavljenih, na kojima nema niko da zapali sveću. Kaži Nebeskoj svetoj Srbiji i ono što je najstrašnije, ono zbog čega si tako duboko tugovao i patio, zalivajući ovo sveto tlo svojim svetim suzama: kaži im da se gasi sveta vera u deci srpskoj! U našoj školi ubija se Bog! Na našem Univerzitetu, na kome si i ti predavao, razapinju Hrista! Iz naše prosvete izbacuju Svetog Savu, njenog tvorca“, rekao je Amfilohije.
Pročitajte još:
