Lilijana Simeonova iz Istorijskog instituta pri Bugarskoj akademiji nauka kaže da se u u punom nazivu – Dan bugarskog prosvećenja, kulture i slovenske pismenosti – akcenat stavlja upravo na slovenski svet jer su se ćirilicom koristili i drugi narodi a ne samo slovenski.
„Ne treba podsticati taj rusizam – pravoslavni slovenski svet. To su nam nametnuli spolja jer Rusija voli da stavlja akcenat na slovenstvo, prenebregavajući konkretan doprinos Bugarske, ograničavajući ga“, rekla je ona.
Inicijativa VMRO može da dovede do toga da Rusija i Srbija počnu sebe da smatraju centrom slovenskog sveta, upozorio je šef katedre drevne istorije Istorijskog fakulteta pri Univerzitetu u Sofiji Aleksandar Nikolov.
„Naravno, ćirilica je nastala u Bugarskoj. Upravo je Bugarska bila prvi centar slovensko-vizantijske civilizacije, to je isključivo naš doprinos, treba time da se ponosimo. Ne smemo da dopuštamo drugim zemljama da uzurpiraju to nasleđe. Čini mi se da ako sklonimo ‘slovenska pismenost’ iz naziva praznika, daćemo prostora upravo Rusiji i Srbiji da uzurpiraju to nasleđe“, smatra Nikolov.
Dekan Filološkog fakulteta Jugo-zapadnog univerziteta „Neofit Rilski“, smatra da diskusija o ovom pitanjima treba da bude široka i smirena, a argumenti naučni, a ne politički.
Magdalena Panajotova kaže da to što će se izbaciti reč „slovenski“ neće učiniti da budu veći Bugari.
Ona dodaje da ne bi trebalo ništa menjati.
O pokušajima bugarizacije područja Srbije i Severne Makedonije povodom dana slovenske pismenosti govorio je ranije potpredsednik Akademije nauka Republike Srpske Slobodan Remetić, lingvista čije je uže polje rada izučavanje dijalekata:
