„Popustiti u slučaju ove ili one države znači dovesti vuka u tor i onda imati problema sa tvrdnjama o makedonskoj manjini. A sutra će želeti da stanovništvo u regionima Ćustendila i Blagojevgrada, koji se nalaze na granici Bugarske sa Severnom Makedonijom, uči jezik iz 1945. godine“, rekao je ministar za „bTV“.
On smatra da pitanje da li će postati deo Evropske unije zavisi od samih suseda, ali oni ih neće podržati ako nastave da šire lažne informacije, da Bugare nazivaju fašističkim okupatorima, iskrivljuju istoriju, lažu o poreklu Bugara, a pritom traže podršku velikih evropskih zemalja.
„Ako se takvo razmišljanje u duhu kominterne nastavi, ništa neće uspeti. Oni kucaju na mnoga vrata, ne samo na vrata Nemačke. Ne služi im na čast to što dođu u Bugarsku i zatraže da razgovaraju o pronalaženju kompromisa nakon što odu u Brisel i neke evropske prestonice i iza naših leđa ispričaju netačne i uvredljive stvari o Bugarskoj“, rekao je Karakačanov.
Prema njegovim rečima uslovi sporazuma o prijateljstvu iz 2017. godine nude rešenje problema koji postoje među državama, ali Skoplje je prestalo da se pridržava sporazuma godinu dana nakon potpisivanja, a zajednička komisija za istorijska i obrazovna pitanja ne radi već godinu dana.
„Ispostavilo se da neko u Skoplju misli da će Bugarska ponovo učiniti ustupke zbog bratskih odnosa ili iz solidarnosti. Ako pogledate skopske medije, izjave skopskih političara, videćete da računaju na to da će neko izvršiti pritisak na Bugarsku i da će se ona odreći svojih nacionalnih interesa“, izjavio je.
Na pitanje da li će Bugarska blokirati pristupanje Severne Makedonije Evropskoj uniji ako problemi ne budu rešeni, političar je objasnio da je Sofija već iznela svoje mišljenje 2019. godine kada je usvojila okvirni stav.
„Sve što je potrebno nalazi se u sporazumu o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji. Skoplju je to bio podsetnik da, ako ne sprovede sve iz sporazuma, mi nećemo podržati početak prve međuvladine konferencije sa Makedonijom“ izjavio je Karakačanov.
Prošlog oktobra parlament je glasao za okvirni stav u kojem Sofija zahteva da Skoplje napusti govor mržnje prema Bugarima, tvrdnje o makedonskoj manjini i koristi „službeni jezik Republike Severne Makedonije“ umesto formulacije „makedonski jezik“, koji se u Bugarskoj smatra bugarskim dijalektom.
Pročitajte još:
