Rešenost mitropolita Amfilohija da postane sveštenik Srpske pravoslavne crkve, episkop Atanasije opisao je pričom o događaju koji se desio na svetog Iliju, 2. avgusta 1956. Tada je na skupu omladine, Risto Radović, osamnaestogodišnjak, pokazao svoju fizičku snagu. Na skupu se našao i tadašnji komunistički vođa Crne Gore Blažo Jovanović.
„I ovaj mu ponudi državnu stipendiju da studira DIF. A Amfilohije je pred svima odgovorio: „Risto Ćirov biće srpski pop!“. To je odjeknulo kao oni gromovi u „Gorskom vijencu“ sa Lovćena“, priča Jeftić.
Prijateljstvo sa ocem Justinom Popovićem
Obojica srpskih vladika bili su učenici jednog od najznačajnijih teologa i mislilaca pravoslavnog sveta – oca Justina Popovića, koji je u SPC kanonizovan kao sveti Justin Ćelijski. Sveti Justin imao je velikog uticaja na Amfilohija i između njih dvojice razvilo se veliko prijateljstvo.
Prema Atanasijevim rečima, Amfilohije je sve vreme postdiplomskih studija, koje je provodio i u Rimu, održavao vezu sa Justinom.
„Oko 1964, uputio mu je jedno sjajno pismo, koje smo objavili, o savremenim kretanjima i o ekumenizmu. Otac Justin je odgovorio da postoji bogočovečanski, pravoslavni ekumenizam, za razliku od rimocentričnog. Trebalo je da se vrati posle studija u Rimu, međutim, sa ocem Justinom se dogovorio da pređe u Grčku, da tamo doktorira. I on je tamo otišao, pa se na Kefaloniji zamonašio kod jednog divnog vladike, Prokopija, ali samo u rasu i mantiju jer je hteo da ga otac Justin zamonaši. Tada je dobio ime Amfilohije jer u to vreme otac Justin prevodio žitije svetog Amfilohija ikonijskog iz Male Azije“, kaže Atanasije.
Atanasije se prisetio i Amfilohijevih beseda na teološkim skupovima. Jedan od njih, koji je održan na Kritu, gde je Amfilohije govorio o tome šta je monah, ostao mu je u posebnom pamćenju:
„Kako je monah onaj koji se spušta na nultu tačku, odakle nas je Bog iz nebića pokrenuo u biće. I kako se tu poistovećuje sa svakim ljudskim bićem. Da tu, onda, nema da nekoga prezire ili da se smatra svetim a druge grešnim. To je tako ostavilo dubok utisak i to je bio Amfilohije“.
Preko žice do oca Pajsija – Crnogorcu ni na Svetoj Gori ne možeš pobeći
Mitropolit Amfilohije proveo je izvesno vreme i na Svetoj Gori, gde je imao prilike da uči od čuvenog oca Pajsija. Nekoliko godina kasnije, njih dvojica su zajedno posetili manastir Hilandar i želeli su da se sa Pajsijem sretnu. Pajsijeva kelija, međutim, bila je opasana žicom koju je ovaj postavio, prema Atanasijevim rečima, kako bi se osamio, a na kapiji je bilo zvono.
„I sad, Pajsije oceni da li da izađe ili da ne izađe. I obično čekamo pola sata i ako ne izađe, mi odemo. Međutim, Amfilohije ga zna, pa ode oko te žice, pa na jedan grmić, pa se sa njega preskoči ta žica. A Pajsije kaže: „Ma od Crnogoraca ne možeš više ni u Svetoj Gori da se sakriješ“ i onda nas je primio i razgovarali smo. Mnogo ga je voleo“, kaže Atanasije.
Kosovo, koje je Amfilohije stalno obilazio i gde je sahranjivao žrtve albanskih zločina izvršenih nakon ulaska međunarodnih trupa, Amfilohije je, prema Atanasijevim rečima, doživljavao i preživljavao.
„Amfilohije je junak, ali je više čovek – ima čojstvo kao takvo. Kao pastir, divno služi. On je sve radio polako, i evo – monaši, otvara crkve, rukopolaže. Ne da nema mane, ali on ih nadmaša vrlinama. Ko je bez mane? Ali, te mane potapa u veliko more svoga smirenja, svoje blagodatne ljubavi i svoga samožrtvenoga služenja Hristu i svome narodu“, kaže Atanasije.
Pročitajte još:
