Zašto se i dalje ne usuđujemo da kažemo – otišao je jedan starac?
Odgovora na ovo pitanje ima mnogo. Jedan od njih je onaj koji predstavlja uverenje žena širom sveta, različite dobi i afiniteta po kom Koneri poseduje nešto što ne stari.
Nezgodno je, takođe, najzgodnijeg ili bar najšmekerskijeg tajnog agenta svetskog filma, posle svih avantura u kojima je pokazao nerealnu spretnost, brzinu i hrabrost, odjednom proglasiti penzionerom i pripadnikom generacije „treće doba“.
Tu je i titula „ser“ dobijena posle dugih većanja, kažu tek iz trećeg puta, budući da je Škot bio tvrda glava u kojoj je do samog kraja kucala misao o nezavisnoj Škotskoj. Dinamika tog aktivizma po kojem je bio poznat i koji je demonstrirao obučen u škotski kilt ili bodreći Endija Mareja na tribinama, svejedno - davao je Koneriju posebnu vrstu živosti i vitalizma.
Konačno, jedan devedestjednogodišnji starac svojevremeno je dva puta (u poznim godinama) biran za najseksipilnijeg muškarca na svetu!
Sedokosi Koneri, taj stari prekaljeni filmski vuk do nogu je tako potukao sve holivudske lepotane, nabildovane šmekere, u elitnim školama obučene glumce, potvrdivši da su žene ipak u pravu.
Ostaće upamćeno da je akter filmova o Kralju Arturu i Robinu Hudu bio i nesuđeni Gandalf iz „Gospodara prstenova“, na žalost svih ljubitelja Tolkinove ekranizoavne sage.
Pamtićemo i kako je uprkos naboranom čelu bio dostojan partner mladoj lepotici Ketrin Ziti Džons. O tome da je pozajmivši lice junaku Ekovog remek-dela film „Ime ruže“ učinio dostojnim romana – da i ne govorimo.
Šon Koneri možda i jeste neko ko je u dubokoj starosti napustio svet, ali je tom svetu, poput zaveštanja, ostavio svoju neponovljivu energiju i talenat, šarm i jedinstvenost, istrajnost u uverenjima, sve ono zbog čega smo ga poštovali i voleli. Bio je jednostavno original. A u svetu koji se sve ređe može podičiti takvima, Šon Koneri ostaje večan. Kao dijamanti.
