Na promociji održanoj u Domu Vojske Srbije Toholj je, napominjući da piše da bi sebi razjašnjavao stvari i pojave, pročitao poslednje dve stranice svog još neobjavljenog rukopisa „Sedma stanka (Put prema kapiji)“.
U njemu je, pored ostalog, zapisao: „Kad god je u kakav formular trebalo da upišem lično zanimanje, sapleo bih se ispunjen stidom, jer je kvalifikativ 'književnik' gramatički upućivao na reči ’prokletnik’, ’otpadnik’.
U „književnom detinjstvu“, primetio je, čovek ne može ni da sluti da će jednog dana imati „knjižurine od po 400 stranica o tome što je sebi objašnjavao“.
„Pisac radi svoj posao zato što mora, tumači zato što zna. Onda mi se desilo da jednog dana neki ljudi napadnu pripovetku o Grigoriju Božoviću ('Božićno jutro') i kažu da je to strašna mržnja prema Albancima na Kosovu i Metohiji. A pisac kada piše ima pravo da iskrivi lik, da pođe od istorijske činjenice i dođe do umetničkog portreta. Tako rade svi umetnici“, istakao je Toholj.
Čuva se, kako je rekao, od pohvala i pokuda, odnosno ideoloških tumačenja.
„Jedno vodi do samodovoljnosti, a drugo u očaj. Moja stvaralačka sujeta je to pomirila u sebi. Radujem se svakom lucidnom zapažanju kakav god bio zaključak tog teksta o mom pisanju, bilo da je protiv mene ili meni u prilog“, rekao je Toholj.
Ideološko čitanje Toholjeve biografije, ne proze
Trideset drugi broj zbornika „Savremena srpska proza“ sadrži autorizovana izlaganja učesnika istoimenih književnih susreta, održanih prošle godine u Trsteniku, u organizaciji Narodne biblioteke „Jefimija“.
Zbornik je jednim delom posvećen književnom portretu Miroslava Toholja, a drugim temi „Ideološka tumačenja srpske književnosti“.
Sponu između književnog stvaralaštva Miroslava Toholja i ideološkog tumačenja srpske književnosti uvideli su, između ostalih Marko Nedić, Jovan Delić i Aleksandar Jovanović koji su pažnju na to skrenuli i u Trsteniku, kao i danas na promociji zbornika.
Predsednik Stručnog saveta susreta „Savremena srpska proza“, književnik i književni kritičar Marko Nedić rekao je da Miroslav Toholj piše bez ičega što bi moglo na ideološki način da se tumači.
„On je pisac koji govori i piše o onome što vidi i oseća i ima pravo kao književnik da to predstavi na način na koji želi. Razloge za ideološko čitanje drugi ne nalaze u njegovim delima, već u njegovoj biografiji. Bio sam član žirija za nagradu 'Bora Stanković' kada ju je Toholj dobio za knjigu 'Venčanje u vozu'. U toj knjizi nema razloga za bilo kakva osporavanja. U vranjskim novinama nedeljama su se pojavljivali tekstovi koji su osporavali tu nagradu bez čitanje knjige. Tako se obično i dešava kada se na ideološki način tumači književnost“, istakao je Nedić.
Jedinstvo tehnike i bola
Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti prof. dr Jovan Delić istakao je da Toholj piše iz osećaja bola kome je svedočio.
„U jedinstvu tehnike i bola vidim jednu stalnost u prozi Miroslava Toholja. On je napravio približavanje stvarnosnoj prozi, jer ga je na to naterao život, bol, patnja, žrtve rata, o čemu nije ćutao, već najljudskije govorio“, rekao je Delić i dodao da Toholjev cilj nije da pokaže svoju umešnost, već da stvara umetnost koja počiva na ljudskom bolu.
Tragične devedesete obogatile tematiku Toholjevog dela
Profesor dr Aleksandar Jovanović se prvi put sa Toholjem susreo sredinom osamdesetih godina prošloga veka pišući predgovor za njegovu treću knjigu.
„On pripada onima koji su kao moderni pisci ušli u srpsku književnost. Toholj je bio jedan od vodećih glasova mlade srpske proze koja je imala izvrsnu recepciju ne samo u srpskoj nego i drugim južnoslovenskim književnostima. Onda su došle tragične devedesete godine kada je Miroslav Toholj stao na stranu svog naroda i činio ono što je smatrao da treba. Kada su ga mnogi prežalili kao pisca, on se vratio ne odstupajući od svoje poetike, ali ne isključujući životne činjenice i tragične okolnosti koje je naš narod prošao. Ti događaji su obogatili tematski registar Toholjeve proze, a ništa mu nisu oduzele od književne umetnosti kojoj je posvedočio svojim prvim delima i poetičnim komentarima“, rekao je Jovanović, pomenuvši njegove pripovetke „Božićno jutro“ i „Kolac“ koje su izazvale „više različitih ideoloških čitanja“.
