Gete Institut u Beogradu odlučio je da publika, u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, filmove umesto u bioskopskim salama gleda besplatno na internet platformi MojOFF.
Od sedam ostvarenja, srpska publika će imati priliku da pogleda premijerno šest.
Šta će biti sa bioskopskim filmom
Koordinatorka programa kulture Gete Instituta i selektorka festivala Sunčica Šido za Sputnjik kaže da nemačke reditelje poslednje dve godine okupiraju „novi počeci ili prelomni periodi“.
„Prošle godine smo se kroz moto festivala pitali šta posle krize, a danas se pitamo šta će biti sa bioskopskim filmom kada svedočimo salama sa trećinom popunjenih mesta. Mi smo to pitanje postavili i pre korone. Pitali smo se, zapravo, da li neki program da bi bio ispraćen, mora da bude u formi događaja, na koji način edukujemo mladu publiku i vaspitavamo svoju decu kada je u pitanju film“, kaže Šidova.
Holokaust, migracije, robot
Festival će sutra otvoriti audio-vizuelni spektakl „Berlin Aleksanderplac“ nemačkog reditelja avganistanskog porekla Burhana Kurbanija.
„Berlin Aleksanderplac“, ali i druga ostvarenja pokreću važna pitanja o migracijama, rasizmu i modernom ropstvu.
Iz najmlađe sekcije Berlinala „Susreti“ posvećenoj izazovnim delima nezavisnih i inovativnih filmskih stvaralaca, pred srpsku publiku stiže provokativan film „The trouble with being born“ Sandre Folner, nastao prema istoimenom delu rumunskog filozofa Siorana.
„Film o egzistencijalnoj krizi androida Eli na prvi pogled deluje kao SF, ali on to nije. On reflektuje određeni aspekt trenutne realnosti preispitujući kategorije sećanja, identiteta i roda. Rediteljka kaže: ’Mi živimo u društvu koje je toliko virtuelizovano da možemo svoje misli i osećanja da predajemo i unosimo u druge ljude‘“, napominje Sunčica Šido.
Adaptaciju romana „Čas nemačkog“ iz 1968. godine, posleratnog nemačkog pisca Zigfrida Lenca, nakon ekranizacije 1971, donosi istoimeni film Kristijana Švohova.
„Kao univerzalna parabola o tome šta fašizam može da učini pojedincu, porodici i zajedništvu, film je značajan za sadašnji trenutak jer pokreće pitanje granica obaveze lične odgovornosti“, navodi Šidova, dodajući da je reč o snažnoj adaptaciji još jednog književnog dela.
U fokusu filma „Audicija“ rediteljke i koscenaristkinje Ine Vajse i Nine Hos u glavnoj ulozi jesu, prema rečima selektorke, asimetrični odnosi, tema koja je obeležila mnoge nemačke filmove predstavljene na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu.
Na programu „GeteFesta“ biće i „Usmeni dogovor“ Ilkera Čataka, nagrađen Bronzanim medvedom za najbolji film, i on sa temom migracija. Tu je i „Aurhaus“ Nele Leane Folmar, film smešten na jug SR Nemačke ranih ’80-ih godina.
„Atmosferičan film zasnovan na dirljivom istoimenom romanu Bova Bjerga, neverovatno je komičan i istovremeno pun melanholije, iako govori o depresiji i osećaju bezizlaznosti“, ističe Sunčica Šido.
Program će zaokružiti „Časovi persijskog“ Vadima Perelmana, kanadsko-američkog reditelja ukrajinskog porekla, snimljen u rusko-nemačko-beloruskoj koprodukciji, koji je srpsku premijeru imao na „Dunav Film festu“ u Smederevu.
Nove perspektive u nemačkoj kinematografiji
Sagovornica Sputnjika napominje da nemački film doživljava svoju kulminaciju poslednjih godina, ali da se trenutno vode diskusije u Nemačkoj o budućnosti kinematografije.
„Promene na festivalima doneće druge perspektive, što se već osetilo ove godine na Berlinalu samim tim što na njegovom čelu više nije Diter Koslik i to posle dve decenije. Mislim da će biti manje crvenog tepiha i više novih uvida“, dodaje Šidova.
Pročitajte još:
