Izbori za predsednika Amerike biće održani 3. novembra a tokom cele predizborne kampanje kandidati su razmenjivali optužbe i tvrdnje na temu „koga podržava Moskva“.
Kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden izjavljivao je da se Rusija više od drugih zemalja trudi da utiče na predstojeće izbore i da zbog toga predstavlja glavnu pretnju.
Rusija je, s druge strane, nebrojeno puta opovrgavala optužbe da pokušava da utiče na demokratske procese u drugim zemljama, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da su takve optužbe „apsolutno neosnovane“, a šef diplomatije Sergej Lavrov da nikakvih činjenica koje bi potvrdile takve optužbe – nema.
„Ulozi se stavljaju u kladionicama, a mi ne stavljamo uloge ni na koga. Pre svega zato što radimo orijentišući se striktno i isključivo na interese sopstvene bezbednosti, preduzimamo korake koji potvrđuju naš maksimalno odgovoran pristup prema očuvanju globalne bezbednosti i stabilnosti. Niz izjava predsednika Rusije u poslednjih nekoliko meseci i nedelja na najbolji način to potvrđuje“, rekao je Rjabkov.
Ko će pobediti na izborima u Americi je „unutrašnje pitanje američkog naroda“, rekao je ruski zvaničnik, dodajući da će zvanična Moskva sarađivati sa onom administracijom koja posle izbora dođe na vlast.
Ignorisanje Putinovog predloga - neodgovoran pristup bezbednosti
Rjabkov je rekao i da je predlog ruskog predsednika koji se tiče Sporazuma o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa imao za cilj da se osigura da u Evropi ne bude novih raketnih kriza, a oni koji sada nastoje da taj predlog odbace, ignorišu, demonstriraju neodgovoran pristup bezbednosti Evrope.
„Ozbiljnost predloga zahteva da on bude podrobno analiziran. Dubina tih predloga zahteva fundamentalno razmišljanje, oni su odraz opredeljenja ruskog rukovodstva za to da se nađe put ka stabilizaciji vojno-političke situacije u Evropi“, naveo je Rjabkov.
Predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je spremnost da se u evropskom delu zemlje ne raspoređuju rakete 9M729, koje Vašington krivi za narušavanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Ali to je moguće samo pod uslovom uzajamnih koraka zemalja NATO-a, upozorio je šef države.
