"Tamo gde na malom prostoru ljudi razgovaraju i smeju se postoji velika opasnost od prenošenja zaraze", izjavio je Lotar Vieler, direktor nemačkog epidemiološkog instituta "Robert Koh". On je dodao da se aerosoli šire brže kad se ljudi smeju i kada su srećni, a da je mogućnost da se zaraze koronom u javnom prevozu izuzetno mala.
Eksperiment in vivo – naučnici protiv smeha
Ovaj apel da se smanje privatna okupljanja u zemlji u kojoj raste broj obolelih od koronavirusa delovao bi čudno da ne dolazi iz usta stručnjaka koji zna da smeh utiče na brojne pozitivne procese u telu i da je najbolji lek protiv depresije.
"Komentar liči na nekakav eksperiment in vivo, šta bi se dogodilo da se ljudima oduzme mogućnost smeha, upravo onog što čoveka razlikuje od svih drugih živih bića. Smeh je nešto što čoveka čini krunom tvorevine. Najbolje i to da mu oduzmemo u situaciji kada su ljudi deprimirani, imaju osećaj bespomoćnosti, besperspektivnosti, ne znaju dokle će da traje, da li će oboleti oni ili njima bliski. Ovakva vrsta komentara je poražavajuća", ocenjuje psiholog Aleksandra Janković.
Najzdraviji su mrtvi
Ona dodaje da je smeh lekovit, najbolja prirodna antistres terapija i da ne treba zaboraviti da se kapljice prenose na stotine načina. Smatra da je preporuka u najmanju ruku čudna, jer ako se ljudima u ovom trenutku ukine pravo na elementarnu psihološku i biološku odbranu u vidu smeha, pitanje je šta mu ostaje.
"Po tom tumačenju, najzdraviji bi bili samo mrtvi ljudi, što je paradoks. Čovek koji se ne smeje je opasan sam po sebi. U životu ima tuge i smeha, raznih emocija, ali to je nešto što nas praktično i održava u balansu. Ovo je karikatrualno prikazivanje ljudi koji se smeju grohotom, tobože ispuštaju gomilu kapljica, pa retkost je videti da se neko tako smeje. Uostalom, ima i onih koji govore "mnogo tečno", kapljice izlaze dok pričaju. Šta to znači, da ljude ućutkamo, da im zabranimo da se smeju. Ne bi trebalo ni da plaču, znači - ništa, najbolje ništa", kaže Jankovićeva.
Karikatura od “naučne teze”
I sociolog Ratko Božović za Sputnjik kaže da mu ova tvrdnja nemačkog lekara liči na karikaturu, jer, kaže, smeh ne mora da bude u znaku kapljica, praska, može biti i diskretan, ali ako se čovek ne nasmeši, ne znamo da li ga ima, da li postoji.
On ipak upozorava na oprez, jer se još nismo prestrojili, prilagodili stil života promenjenoj situaciji pandemije, kako kaže, čudu neviđenom koje nas je pritislo i traje od jutra do sutra. Manji je problem korona od prilagođavanja životu u novim uslovima, a tu je navika naša najveća smetnja.
"U ovoj situaciji na neki način treba svoju raskalašnost, potrebu da svaki dan tretiramo kao da je poslednji, ipak malo zaustaviti. Trebalo bi pomalo da zabranimo sebi da budemo u svakom smislu u znaku neke preteranosti, neadekvatnosti u odnosu na sebe i druge. Ovde ima nekog inaćenja, kada kažu, stavi masku, neki namerno to ne rade, a sa druge strane, ljudi idu u kovid centre, ljudi i umiru", kaže Božović.
Ljudi se već povlače
Mnogi su posle karantina primetili promene u svom ponašanju. Smanjeno kretanje, a pre svega smanjeni kontakti, mogu da promene stanje svesti, pa i da utiču na razvoj depresije. Promene su sve vidljivije, ljudi se polako povlače, ali naša društvenost je napukla ranije, tvrdi Božović.
"Ona se sada baš iskazala kao naš veliki problem, a to je posebno vidljivo u velikom gradu, kao što je Beograd. Postaje pradoksalno da je veliki grad mesto u kome je to došlo do izražaja. U velikom gradu gde očekujete multiplikovani ritam i komunikacije, ustvari, morate da se zaustavite. Ali, sve je pitanje mašte, imaginacije, a prvo je pitanje imamo li sebe, za komunikaciju sa samim sobom, sa knjigom, sa vrednostima, sa tim da ne gubimo svoje vreme, nego da ga učinimo produktivnim", objašnjava ovaj sociolog.
Protesti sve žešći
Dan nakon, u najmanju ruku, čudne izjave Lotara Vielera nekoliko napadača bacilo je molotovljev koktel na nemački Institut za zarazne bolesti "Robert Koh" u Berlinu. Niko nije povređen, a berlinska policija istražuje da li je napad bio politički motivisan.
Uvođenje novih, oštrijih mera u borbi protiv širenja virusa korona širom Evrope pokrenulo je talas nasilnih protesta. Tokom vikenda došlo je do sukoba i hapšenja na ulicama Rima, Napulja i Londona.
Nemire prate snimci na internetu na kojima policija kažnjava one koji se kreću bez maski.
Sagovornici Sputnjika kažu da je očigledno da je preterani pritisak na ljude da budu disciplinovani u vreme korone mač sa dve oštrice.
"Ta vrsta rigidne kontrole, možda čak i neprimerene upotrebe sile prema ljudima koji su zbunjeni, nalaze se u konfuziji, je veoma loša. Sada je sve pitanje mere, naravno da je poželjno nositi masku, pre svega zato što štitimo druge od sebe, čak i ako imamo antitela, postoji predagoški efekat maske, pokazuje se briga za drugo ljudsko biće. Ako je to prinuda koja podrazumeva presiju, onda će biti kontraproduktivno. Ljudi će pokazivati sve veći stepen bunta, život im je već dovoljno obesmišljen da s ovakvim aktivnostima imaju utisak da neće ništa izgubiti", kaže Aleksandra Janković.
Novi talas korone je stigao, a stižu i duži hladni zimski dani koji će nas uterati u kuće. Sagovornici Sputnjika kažu da, naravno, u zatvorenom postoji i veći rizik od širenja virusa, ali da to ne znači da ljudi ne treba da komuniciraju. Smeh je poželjan, jer je naučno dokazano da jača imunitet.
Na kraju, trebalo bi podsetiti da je jedan domaći stručnjak čak i preljubu apostrofirao kao veoma rizičnu za širenje korone. A čak i ta preporuka, zbog opasnosti od zaraze, ne bi smela da bude - smešna.
