„Imajući u vidu njegove godine, predstoji duži oporavak zbog posledica delovanja virusa na ceo organizam, ali i zbog normalizacije samog respiratornog sistema. Pričešćuje se i to je za njega posebno okrepljenje i blagodet. Kao pacijent jednako kao i u životu, smeran je, vispren, mudar, poslušan, neustrašiv. Kako sam kaže, jedini pravi strah je od Gospoda. Ni u jednom trenutku nije tražio tretman drugačiji od drugih bolesnika. Naprotiv, svakodnevno se raspituje za zdravlje svih obolelih na odeljenju i moli se za njihovo ozdravljenje“, kaže doktorka Borovinić Bojović za Novosti.
Od kada je zbog obolevanja od kovida 19 primljen u KC CG, kako kaže, mitropolitovo zdravlje je mnogo bolje. Zato sa velikim olakšanjem, prenosi utiske od pre tri nedelje kada je oboleli vladika iz prestonog Cetinja stigao u KC. Od tada su oči i uši celokupne crnogorske i srpske javnosti uprte prema lekarima koji svakodnevno brinu i obaveštavaju o njegovom zdravstvenom stanju.
„Te večeri, 6. oktobra, mitropolit Amfilohije, upućen je iz Cetinjske bolnice i primljen na Internu kliniku KC Crne Gore sa upalom pluća uzrokovanom virusom korona. Odmah mu je urađen CT grudnog koša, koji je potvrdio obostranu upalu, nakon čega smo obavili dodatne pretrage krvi, pregledali vladiku i započeli terapiju“, kaže doktorka.
Dodatnu odgovornost, kako kaže, ne samo kao lekarima, već i kao verujućim ljudima, predstavljala je vladičina isključiva želja da se leči u Crnoj Gori, jer je te večeri rekao: „Nosiću krst ove pošasti sa narodom. Ne želim da u ovim najtežim trenucima napuštam Crnu Goru“.
„Prvi dani bili su potpuno neizvesni, upala je napredovala, kiseonik je postao neophodan. U jednoj od težih večernjih vizita, vladika me je upitao: ’Šta mislite, doktore, koliko će ovo da traje?’ U tom trenutku to mi je bilo najteže pitanje, jer sve je i dalje bilo neizvesno. Kratko sam ćutala, a onda sam odgovorila: ’Visoko preosvećeni, vi najbolje znate da ovde ništa nije dugo’, a on mi je kazao: ’E, da, šta je to u odnosu na večnost’“, kaže doktorka.
Ceo tim lekara KC Crne Gore danonoćno radi u vanrednim okolnostima polažući ispit humanosti. I sam mitropolit Amfilohije je to naglasio.
„Gotovo osam meseci traje borba sa nepoznatom bolešću, iscrpljujuća, neizvesna i teška, u kojoj su nažalost mnogi izgubili živote. Već nas stiže umor, pri kraju smo snaga. Radimo 24 časa, ne pitajući za smene, za izdržljivost i zdravlje. Ali, kao što reče veliki Njegoš kojeg i naš mitropolit Amfilohije najčešće citira ovih dana: ’U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci’. Posao lekara je misionarski i samo ako ga tako prihvatimo i shvatimo, možemo smatrati da smo u istinskoj službi zdravlja“, kaže doktorka.
E, sada da gradimo!
Nije mitropolitu promaklo, po doktorkinim rečima, da mu lekari svakog dana dodaju neki novi lek, pa su se dogovorili da zajedničku borbu sa virusom shvate kao uspinjanje na vrh Lovćena. Dok ne dođu do vrha, stalno će nešto dodavati, a kada krenu da silaze prema Njegušima, kada kriza i upala počnu da jenjavaju, tada će početi da isključuju lek po lek.
„Kada je upala bila na vrhuncu, rekla sam mu: ’Stigli smo na vrh Lovćena' Vladika je, bez obzira na umor i poteškoće opšteg stanja, jasno izgovorio: ’E, sada da gradimo’. To je za mene bio prvi sigurniji znak da će uspeti da prevaziđe bolest. Kada je upala počela da se povlači i kada je stigao negativan test na virus korona, znali smo da smo blizu Njeguša“, kaže doktorka Jelena Borovinić Bojović.
Blagoslov
„Nije bilo lako izboriti se sa svakojakim pritiscima. Velika je odgovornost lečiti naslednika trona Svetog Petra Cetinjskog. Molila sam vladiku da blagoslovi moj rad, što je on i učinio i svakako ću mu zbog toga biti zahvalna do kraja svog života“ kaže dr Jelena Borovinoć Bojović.
Pročitajte još:
