Povod za ovakvo reagovanje konsultanta i dobrog poznavaoca američke političke scene bila je izjava specijalnog savetnika za pregovore Beograda i Prištine predsednika SAD Ričarda Grenela tokom posete srpskoj zajednici u Milvokiju.
Upriličena u okviru predizborne kampanje, poseta Grenela Srbima koji su neskriveni Trampovi glasači, donela je i jedno „obećanje“ Trampovog specijalca za Srbiju.
Grenelov pritisak nek postane jeftiniji gas
„Srbija, koja je do sada bila energetski zavisna od Rusije, sada će dobijati energente i iz Sjedinjenih Država, što će joj omogućiti da ubuduće donosi odluke kao nezavisna zemlja, bez pritiska“, izjavio je Grenel i srpski rečeno, ostao živ.
Da li je to bila tek Grenelova retorička pristojnost u želji da se u finišu kampanje gost pokaže u dobrom svetlu, kao brižan poslenik Bele kuće koja misli na postojbinu američkih Srba?
Predsednik skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić smatra da u toj izjavi nema ničeg osim puke retorike, jer u najskorije vreme ne bismo mogli ništa da dobijamo, zato što ne postoji nijedan terminal gde bi Amerika mogla da isporuči gas koji bi došao do nas.
„Mislim da je to potpuno nerealno u ovom trenutku, jer Amerikanci nemaju na raspolaganju te količine gasa koje bi mogle da zadovolje potrebe Evrope, prema tome i nas. S druge strane, ne postoje nikakvi terminali koji bi mogli da prime taj američki gas koji bismo mogli da koristimo. U dogledno vreme, u sledećih 10-15 godina mi možemo da se oslonimo samo na ruski gas“, izričit je Vuletić.
Apsolutno retorički i na dugom štapu
Na pitanje šta je sa terminalom u Aleksandropulosu u Grčkoj koji se pominjao, on kaže da je to i dalje samo u fazi pominjanja da će da se gradi.
„Samo je napravljen projekat i ne zna se još koji bi gas mogao da dođe i gde bi mogao da ide dalje. Još nisu nađeni potencijalni kupci koji bi mogli da participiraju u njegovoj gradnji. Svaki gas koji se proizvodi kao tečni naftni gas je skuplji, pogotovo američki gas iz škriljaca. On je najskuplji. Prema tome, nemoguće je upoređivati ga sa cenom gasa koji se transportuje gasovodima“, ističe Vuletić za Sputnjik.
Sve je to apsolutno na dugom štapu i apsolutno je to retorička izjava jednog gosta u poseti srpskoj zajednici, nema dilemu naš sagovornik.
Dakle, Srbija će i dalje, na Grenelovu žalost i gledano iz američke vizure, biti zavisna od ruskih energenata i odluke donositi pod „ruskim pritiskom“, umesto kao nezavisna država, kupujući naftu i gas kod Amerikanaca.
A kako to Moskva zavrće ruke Srbiji, ali i ostalim evropskim državama koje u najvećoj meri energetsku bezbednost zasnivaju na ruskoj nafti i gasu, najbolje svedoči podatak da su pod sankcijama — Rusi. Evropska unija ih je uvela 2014. upravo nezadovoljna ruskom spoljnom politikom i zbog toga je „nagrađena“ strašnim pritiskom, najpovoljnijom cenom nafte i gasa na svetskom tržištu.
Nepostojeći pritisak SAD davi Evropu
Za razliku od tog „ruskog pritiska“, od onog nepostojećeg američkog Evropa se jedva brani. Mač američkih sankcija velikom broju firmi iz najrazvijenih zemalja EU, pre svih Nemačke, visi nad glavom zato što su se, kao nezavisne države koje samostalno donose odluke, drznule da grade gasovod „Severni tok 2“ i energetski se obezbede na najpovoljniji način.
Mada Grenelovu poruku iz Milvokija u ovom trenutku isključivo vidi kao predizborni potez, Pavlović ipak upućuje na oprez:
„Možda ga treba shvatiti ozbiljno i reći da ćemo mi, naravno, kupovati jeftinije energente iz Amerike, kad i ako Amerika obezbedi takvu isporuku. Prema tome, mi ne robujemo nikakvim ruskim interesima. Onog trenutka kada nam Amerika ponudi jeftinije energente od ruskih, mi ćemo, naravno, kupovati te jeftinije.“
A na pitanje da li je onda Grenelova poruka u stvari vrsta političkog pritiska i kako bismo mi onda mogli da rešimo pitanje snabdevanja energentima bez ruskih u ovom trenutku, sagovornik Sputnjika odgovara — pa to će gospodin Grenel da nam reši.
Pošto on zna da smo mi „pritisnuti“ najnižim cenama energenata iz Rusije, onda on verovatno zna kako će nam i ponuditi jeftinije, kaže Pavlović i ironično dodaje:
„Što bismo se mi time bavili? Onog trenutka kada gospodin Grenel svoje reči pretoči u jeftiniji tečni naftni gas od gasa koji dobijamo gasovodom, onda ćemo, i on ne treba da se brine zbog toga, sasvim sigurno kupovati taj jeftiniji gas. Mi ćemo vrlo rado prihvatiti taj američki pritisak da kupujemo jeftinije, ali ne i obrnuto. Ne da kupujemo skuplje da bismo dokazali kako nismo pod političkim uticajem Rusije.“
Obe ruke zavrću Nemcima
Naš sagovornik, ipak, smatra da se Grenelu i Amerikancima u jednom mora priznati doslednost.
„Oni tek obe ruke zavrću Nemcima koji ne smeju da završe ’Severni tok 2‘, tako da su oni u tom svom ludilu dosledni. Ne može se to njima sporiti. Nego smo svi mi drugi u zabludi. I Kina pravi gasovode prema Rusiji i Nemačka pravi gasovode prema Rusiji i Turska pravi gasovod prema Rusiji i zabludela Srbija učestvuje u delu tog gasovoda. I mi, jadni, učestvujemo u toj svetskoj zabludi u tim gasovodima prema Rusiji“, sarkastičan je Pavlović.
Grenelu, međutim, isto tako ne treba sporiti ni to da se po svaku cenu bori za interese svoje države. To je priznao i u istom razgovoru sa Srbima iz Milvokija, prepričavajući im dogodovštine iz svoje nedavne diplomatske karijere u Nemačkoj.
„U razgovorima sa nemačkim političarima i kancelarkom Angelom Merkel stalno su potezali pitanje zašto kao ambasador pokušavam da dovedem što više američkih firmi u Nemačku, a ne činim ništa da obezbedim nemačkim firmama da otvore svoje kancelarije i biznise u Americi. Izvinite, to je posao za vašeg ambasadora u SAD, ja sam došao ovde da radim za Ameriku, ne za Nemačku“, odgovarao sam.
Grenel na potezu
Iskreno, nema šta. Da li će onda razumeti i kada se za tim povedu i druge države, ili će biti po onoj — Sila Boga ne moli. Odgovor se naslućuje iz nedavnog saopštenja Stejt departmenta i najave sankcija i firmama koje rade na balkanskom delu „Turskog toka“ koji prolazi kroz Srbiju.
Energetika je bila nezaobilazna tema i u Vašingtonu prilikom potpisivanja ekonomskog sporazuma, u kome je kratko navedeno da će naša strana „diverzifikovati svoje energetske zalihe“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da Srbija nije pristala da se obaveže od koga će kupovati energente.
„Trebalo je da se obavežemo od koga ćemo i šta da kupujemo, mi na to nismo pristali. Da nam neko kaže da moramo da kupujemo skuplji gas od jeftinijeg, nismo želeli da prihvatimo“, rekao je on tada.
Na potezu je dakle, ipak, Grenel — da nam saopšti da li Srbija, u skladu sa svojim interesima, ima pravo da donosi odluke kao nezavisna zemlja, bez pritiska.
