Od početka pandemije, u Srbiji, u laboratorijama INEP-a urađene su analize 15.000 osoba, ali nisu svi bili pozitivni na virus korona.
„Antitela će trajati godinu do godinu i po dana, to je neka vrsta pretpostavke. Ono što znamo je to da sedam meseci, koliko najduže pratimo pacijente, ta antitela opstaju u organizmu, da kod pacijenata koji su razvili visok nivo antitela ne dolazi do nekog naglog pada vrednosti, padnu za nekih pet odsto i zbog svega toga se pretpostavlja da će ona trajati minimum godinu dana“, rekla je Marija Gnjatović, naučni saradnik INEP-a, u emisiji „150 minuta“ TV Prve.
Postoje pacijenti kod kojih, kao objašnjava, brzo nestanu antitela, to su oni koji su asimptomatski ili sa vrlo blagom kliničkom slikom preležali kovid-19 i u startu razvili niske vrednosti antitela. Te vrednosti su opale da više ne mogu da se mere, ali ti pacijenti su svakako nekako zaštićeni.
„Antitela su samo jedan od parametara imunološkog sistema koji učestvuju u odbrani, tu su i imunološke ćelije koje pamte kontakt sa virusom Sars-KoV-2, tako da neka vrsta zaštite postoji i ko dođe u kontakt sa virusom, organizam će brže savladati bolest“, kaže ona.
Pre nekoliko dana je na Kriznom štabu usvojena primena brzog antigenskog testa. Prema rečima Gnjatovićeve, to je test koji detektuje proteine virusa koji je u stvari dopuna PCR testu.
„On ne može biti bolji od PCR testa, ali može se koristiti za masovno testiranje mnogo većeg broja uzoraka. Sa druge strane, kada prođe period u kome se virus nalazi u gornjim disajnim putevima, kada PCR ili brzi antigenski test može da potvrdi prisustvo virusa, dolazimo na primenu seroloških testova, to je od dve nedelje, pa nadalje od pojave prvih simptoma. Zlatni standard u primeni seroloških testova je elisa test koji je institut INEP napravio. Radimo testove na lični zahtev“, dodaje Gnjatović.
Trenutno se koriste i brzi serološki testovi. Oni su trenutno u upotrebi u kovid ambulantama.
Pročitajte još:
