„Ne krijemo da ne podržavamo stav o mogućnosti i prihvatljivosti vojnog rešenja ovog problema. Smatrajući oba naroda, i jermenski i azerbejdžanski, prijateljskim i bratskim, ne možemo deliti takve težnje“, objasnio je Lavrov u intervjuu za Atinsku i makedonsku novinsku agenciju.
Ruski ministar je podsetio da su se predsednici Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Francuske, kao lideri kopredsedavajući Minske grupe OEBS-a, jasno zalagali za „isključivo političko“ rešenje.
„Pozivamo sve spoljne ‘igrače’ da učine sve da spreče dalji razvoj vojnog scenarija, da ohlade emocije strana, pojačaju rad na stvaranju uslova za ponovno pokretanje mirovnog procesa“, zaključio je Lavrov.
Poziv Turskoj
Lavrov je dodao da Moskva poziva Tursku da iskoristi sav svoj uticaj u interesu prekida vatre i pokretanja sadržajnih pregovora o rešenju situacije u Nagorno-Karabahu.
On je podsetio da su se ministri spoljnih poslova Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, u noći 10. oktobra, posle jedanaestočasovnih konsultacija, „uz učešće predstavnika Sjedinjenih Američkih Država i Francuske, dogovorili o Zajedničkoj izjavi kojom se predviđa prekid vatre i nastavak maksimalno sadržajnoj pregovaračkog procesa“.
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Pročitajte još:
