„Kakva je delatnost ove Minske grupe? Može li ona izvršiti pritisak na okupatora? Da li želi da izvrši pritisak? Ne. Postavljao sam ovo pitanje više puta: ako želite da rešite ovo pitanje, onda je neophodno uvesti sankcije Jermeniji. To je u vašim rukama, vi ste stalne članice Saveta bezbednosti UN, možete rešiti ovo pitanje“, istakao je Alijev tokom obraćanja naciji.
Prema njegovim rečima, članice Minske grupe imaju različita gledišta u pogledu mnogih sukoba u svetu, ali je njihov stav o sukobu u Karabahu isti. „Pitam se kako je to moguće“, rekao je Alijev.
Sukob u Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre učinjen je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan međusobno su počeli da se optužuju da ga druga strana nije ispoštovala.
Američki Stejt department objavio je u nedelju zajedničko saopštenje ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana, Zograba Mnacakanjana i Džejhuna Bajramova o humanitarnom primirju od 5 časova po srednjoevropskom vremenu.
Pročitajte još:
- Da li bi ruski mirotvorci u Karabahu bili izlaz iz nastale krize
- Alijev naveo uslove Azerbejdžana za prekid vatre u Karabahu