Kandida auris može da zarazi uši i otvorene rane, a takođe može da uđe u krvotok i pokrene ozbiljnu infekciju u celom telu, navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Plesan gde živi ova gljivica lako se širi u zdravstvenim ustanovama, posebno među pacijentima sa kateterima ili drugim cevčicama koje ulaze u tela, piše Sajens alert.
Prikupljeni podaci nagoveštavaju da će priliv pacijenata sa kovidom 19 u bolnice takođe izazvati nagli porast broja slučajeva kandide auris, navodi se u izveštaju „Nacionalne geografije“.
Zanimljivo je da su Sjedinjene Države ove godine već prijavile 1.272 slučaja gljivične infekcije, a to je oko 400 odsto više u odnosu na broj slučajeva prijavljenih tokom cele 2018. godine. Broj slučajeva u 2020. godini možda je i veći od prijavljenog s obzirom na to da je pandemija poremetila nadzorne sisteme koji se koriste za praćenje širenja gljivice.
„Na nesreću, bilo je mesta na kojima smo videli ponovno bujanje kandide auris“, rekao je dr Tom Čiler, šef ogranka za mikotičke bolesti iz Centra za prevenciju bolesti. „Videli smo i da je ušla na intenzivnu negu nekih bolnica, a takođe i u neke jedinice gde su pacijenti sa kovidom 19... Zabrinuti smo da ćemo je se teško rešiti."
Pacijenti mogu dugo imati kandidu auris“, što znači da gljivica može ostati na koži bez nužnog izazivanja otvorenih simptoma, „a kandida auris može da opstane na površinama u zdravstvenim ustanovama“. Takođe može biti izuzetno teška za lečenje. Plesan kandide auris postoji u nekoliko varijanti koje pokazuju otpornost na različite vrste lekova.
Otkako je identifikovana ova gljivica 2009. godine, zabeleženo je nekoliko hiljada slučajeva širom sveta. Oko 30 do 60 odsto ljudi širom sveta zaraženo gljivicama je umrlo, iako su mnogi od njih istovremeno imali i druge ozbiljne bolesti, navodi agencija.
Doktor Anurada Čovdari, profesor medicinske mikologije na Institutu za plućne bolesti Valabhbaj Patel na Univerzitetu u Delhiju, rekao je za „Nacionalnu geografiju“ da pacijente sa kovidom 19 treba redovno testirati na kandidu auris, kako bi se tačno pratile stope infekcije i utvrdilo koji antibiotski tretmani, ako postoje, mogu pomoći bolesnicima.
„Ako je ne identifikujemo, onda ne znamo da li pacijent umire od kovida 19 ili neke druge infekcije“, rekao je Čovdari.
Pročitajte i:
