„Da, spremni smo. O tome sam mnogo puta otvoreno govorio. Spremni smo već danas da se dogovorimo o prekidu vatre. Ali istovremeno, Jermenija, njen premijer, mora da kaže da poštuju osnovne principe koje su razvile Sjedinjene Američke Države, Rusija i Francuska. Pre dva dana jermenski premijer rekao je da sukob u Nagorno-Karabahu nema diplomatsko rešenje“, rekao je Alijev.
On je dodao da Azerbejdžan želi prekid vatre i povratak svojih zemalja.
„Jermenija, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN, mirovnim planom koji su predstavile Sjedinjene Američke Države, Francuska i Rusija, mora da se posveti oslobađanju zemalja“, naglasio je predsednik Azerbejdžana.
Alijev je objasnio da se zalaže za pregovore o Karabahu, ali rešenje sukoba bi trebalo da bude zasnovano na principu teritorijalnog integriteta Azerbejdžana.
„Želimo da se vojni put zaustavi i pređemo na pregovore za stolom. Vojni faktor dovodi do velike štete i žrtava. Zbog toga, što pre započnemo suštinske pregovore, to će se pre naći način za rešavanje sukoba. Rešenje sukoba zasnovano je na teritorijalnom integritetu Azerbejdžana“, rekao je Alijev.
Istovremeno je optužio Jermeniju da se Jerevan bavi „imitacijom učešća“ u pregovorima o rešavanju sukoba.
Predsednik je dodao da su tokom sukoba u Karabahu svi napori Bakua bili usmereni na što brži prekid aktivne faze.
„Kategorički smo protiv bilo kog oblika internacionalizacije sukoba sa ciljem njegovog proširenja. Ali to je upravo ono što želi da postigne Jermenija. Kao što sam već govorio, oni su tražili od Rusije da pošalje trupe u zonu sukoba. To je potpuno neefikasno i u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Ne želimo mešanje drugih zemalja“, istakao je Alijev.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre učinjen je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan međusobno su počeli da se optužuju da ga druga strana nije ispoštovala.
Pročitajte još:
