Nemački ambasador pri UN Kristof Hojzgen sa te najviše svetske političke pozornice poručio je Srbima da „pucaju sebi u nogu“ jer vode politiku povlačenja priznanja nezavisnog Kosova.
Dobronamerni savet Hojzgena Srbiji je da radi na priznanju Kosova, pa i sama da ga prizna ukoliko želi da postane članica Evropske unije.
Ultimatum Berlina — Srbi, pucajte u srce
U prevodu sa nemačkog na srpski, ambasador i bivši spoljnopolitički savetnik Angele Merkel savetovao je Srbe: „Nemojte da pucate sebi u nogu, nego odmah pucajte u srce!“
Hojzgen je Beogradu saopštio: Prestanite da se ranjavate i samopovređujete bez potrebe odbranom državne celovitosti, odmah se odreknite Kosova, prekratite sebi muke i ubijte se kao država.
Zvanični Berlin je iskusno, sa visine, gordo i nadmoćno preporučio nedorasloj i mahnitoj Srbiji koja očigledno ne zna šta čini, pa puca sebi u noge kao nenormalna, da isključi aparate na koje je priključena, da likvidira i svaku primisao državnosti i dostojanstva, da se samouništi.
U neku ruku, takvu poruku Nemačke trebalo bi i ceniti jer je ogoljena do srži, brutalna do neukusa, iskrena do nelagode.
Trebalo bi se čak Berlinu i zvanično zahvaliti jer nije uvijao svoj krajnji cilj — priznanje Srbije da je Kosovo nezavisno — u neke šarene folije i eufemizme o sveobuhvatnim sporazumima i kompromisima za tobožnju zajedničku budućnost.
Bilo bi poželjno odati priznanje Hojzgenu jer je očinski lupio Beogradu šamar koji otrežnjuje od evropijanstva, utopijskih zanosa i zabluda da Srbiju čeka članstvo u Evropskoj uniji jednoga dana kad se reformiše i ispuni standarde za taj čin.
Šta se nudi Srbiji
Potpuno je, dakle, jasno da se Srbiji nudi jedino smrt države, jedino čupanje sopstvenog srca i nestanak, kako bi neka okupirana teritorija, raskomadani provizorijum dobio šansu da možda nekada uđe u EU.
I dobro je da, čak i kad formalno nastavimo taj jalovi i besmisleni kafkijansko birokratski put evrointegracija, suštinski znamo da je to lavirint bez kraja i da budemo svesni i spremni da gradimo alternativu za sopstveni život i postojanje umesto smrti.
Zbog svega toga je u neku ruku katarzična, pa čak i optimistična nova Hojzgenova poruka, jer ne ostavlja prostor za tumačenja, igrarije i foliražu.
Samo na jednu stvar je Berlin, ipak, morao da pazi i bilo bi korisno po opštu higijenu da mu se to u budućnosti ne ponovi. A to je da ne pominje Srbiji bilo kakvo pucanje, pa makar to bilo i u noge, na dan kad se obeležava streljanje srpskih đaka u Kragujevcu.
Znamo, ovo je moderna Nemačka koja je potpuno raskinula sa svojom nacističkom prošlošću, koja je klekla pred svojim žrtvama i suštinski se preobratila.
Ni u jednom smislu nemamo nameru da izvlačimo neke neprimerene istorijske paralele niti da zadiremo u istorijske stranice koje su odavno zatvorene.
Ali baš zbog toga, valjalo bi da zvaničnici Berlina, kad spreme novi ultimatum za Srbiju, bace pogled na kalendar — da možda nije slučajno 21. oktobar.
Pročitajte još:
