Sputnjik je iznenađen besplatnim publicitetom u seriji zasnovanoj na izmišljenim memoarima otpuštenog direktora FBI-a Džejmsa Komija o izborima u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine.
Portal Sputnjik se spominje u mini-seriji u sceni u kojoj su dramatizovani navodi nekadašnjeg direktor FBI-a o dosluhu saradnika američkog predsednika Donalda Trampa sa Moskvom – iako je davno dokazano da su ti navodi lažni.
„Uviđamo da se propaganda o Hilari Klinton koju koristi Sputnjik i RT pojavljuje u Trampovim govorima“, rekao je jedan od federalaca i dodao „ne znamo da li je koordinisano, ali …“
HBO pošto je napisao scenario odnosno pre plasiranja serije nije ni kontaktirao kancelarije Sputnjika u Vašingtonu, Edinburgu ili Moskvi. A očigledno se nisu potrudili ni da na Guglu provere brojne izveštaje koji razotkrivaju senzacionalističke izmišljotine Kurta Ehenvalda.
Istinita priča započela je kada je bivši urednik Sputnjika Bil Moran napravio grešku objavljujući priču na osnovu objave na Tviteru.
Ne razmišljajući o izvorima i oslanjajući se na tvitove, urednik nije uzeo u obzir publikacije portala „Vikiliks“. Kao rezultat toga, na sajtu Sputnjika je objavio članak u kojem je autorstvo jednog od privatnih pisama posvećenih skandalu u Bengaziju pripisao Sidniju Blumentalu, novinaru i političkom konsultantu koji je od 1997. do 2001. godine bio pomoćnik Bila Klintona, a posle toga i dugi niz godina radio sa Hilari Klinton.
Prema Moranovim rečima, brzo je shvatio grešku koju je napravio i uklonio članak koji je na sajtu bio svega 19 minuta i za to vreme ga je pročitalo oko 1.000 ljudi.
Nakon što je Tramp citirao isti tvit na skupu u Pensilvaniji kasnije tog dana, uvek budni Ehenvald sastavio je dva i dva i dobio pet ─ praveći od jednostavne greške ogromnu izmišljenu zaveru između „Rusa“ i Trampa.
„To bi trebalo da izazove zabrinutost ne samo zbog pokušaja Moskve da manipuliše izborima, već i zbog toga kako je Tramp počeo da gura ruske dezinformacije američkim glasačima“, rekao je Ehenvald.
Ali taj se narativ ─ baš kao i ostatak histerije Rusijagejta brzo raspao, čak je i liberalni „Vašington post“ istakao da je to besmislica, a „Njuzvik“ povukao priču.
