Početak poslednjeg TV duela Donalda Trampa i Džozefa Bajdena, 10 dana uoči predsedničkih izbora u SAD, zakazanih za 3. novembar, očekivano je doneo sve ono što je i bilo znano u njihovom gledanju na problem pandemije koronavirusa, s jednom ne manje važnom razlikom. Tramp je u međuvremnu prebolovao kovid 19.
Maska kao pogled na svet
Samo dva dana posle prve TV debate ispostavilo se da je zaražen virusom sa kojim se, verovatno na opšte iznenaćenje, a na oduševljenje svojih pristalica, vrlo brzo vratio ne samo predseničkim aktivnostima nego i u kampanju. Naravno, dosledan svom stavu, noseći masku samo tamo gde je to baš morao, za razliku od Bajdena.
Komentarišući kako su i jedan i drugi u TV debati gledali na borbu protiv koronavirusa koji je u Americi odneo 220.000 života, a prema zvaničnim podacima od pre mesec dana bez posla ostavio 22 miliona ljudi, Pavić ukazuje da iskazane razlike treba šire posmatrati.
„Tu se vidi ogromna razlika, skoro ideološka između Amerike starog kova i Amerike novog svetskog poretka, gde Tramp predstavlja tu staru slobodoljubivo-kaubojsku Ameriku, individualističku, koja ne trpi prevelika ograničenja svoje slobode. S druge strane, Bajden je taj koji simboliše sve suprotno, da država može ljude da 'zatvara', ako smatra za shodno da ograničava slobodu pojedinca. Ima velike simbolike u tome, jer to je suštinska razlika, na nivou ideološke“, kaže sagovornik Sputnjika.
Može li preležani virus biti adut
Na to su ukazivale i aluzije Trampa o Bajdenovoj kampanji iz podruma sopstvene kuće kada je neretko iako „na sigurnom“ često u izjavama, pred tv kamerama, bio „zaštićen“ maskom.
U korist stava o pogubnosti zatvaranja Tramp je prizvao upravo svoj slučaj, da je i u poznim godinama uspeo da se brzo izbori sa virusom i da nastavi kampanju. Na pitanje koliko će to imati uticaj na birače, Pavić podseća da je njegovo glasačko telo time bilo oduševljeno i da ga je to dodatno podiglo u njihovim očima.
„Činjenica je da je on insistirao da izađe iz bolnice što je pre moguće i da se što pre vrati normalnim aktivnostima. A Bajden se ponašao skoro kao bolestan čovek da bi izbegao da se razboli“, konstatuje Pavić.
Otvaranje privrede ili zaduživanje države
On dodaje da Trampov brzi povratak u kampanju posle bolesti simboliše potrebu da se Amerika otvori, a pre svega njena privreda kako bi ljudi mogli da rade i žive.
„Jedan od glavnih Trampovih aduta, možda i glavni adut i pre epidemije je bila ekonomija. Tramp je svestan da će kada se ljudi zatvore ekonomija biti prva žrtva i zato mu je stalo da ne bude zatvaranja da bi privreda mogla da počne da funkcioniše. Bajden je, pak, mišljenja da je važnije sačuvati zdravlje po svaku cenu pa i žrtvovanjem privrede i da se to rešava tako što će centralna banka da štampa još novca, a da se država dodatno zaduži“, podseća Pavić.
Te podele su kaže bile očigledne. Tamo gde demokrate u Americi vode glavnu reč tamo je bio mnogo rigorozniji sistem zatvaranja, karantina, obaveznog nošenja maski, nego tamo gde vladaju republikanci.
„Nije to, znači, samo stvar Trampa i Bajdena, to je partijska stvar, ali i stvar različitog pogled na svet i to je stvarno postalo očigledno tokom ove debate“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
