U odnosu na haotičnu prvu TV debatu koja je, po opštoj oceni, ličila na uličnu tuču, druga je održana u atmosferi ni nalik njoj. Bila je znatno relaksiranija i kandidati su bili znatno pristojniji u iznošenju stavova, a od strane Trampa gotovo da nije bilo prekidanja Bajdena, prvi je utisak Nedeljkovića.
Bajden ranjen tri puta
Daleko od toga da su kandidati imali milosti jedan prema drugom, ali je sve bilo u skladu sa pravilima koja su u međuvremenu uspostavljena, a tu se u pravom svetlu pokazala moderatorka duela.
„Ova debata po mom sudu nije imala pobednika. Deluje da je moderatorka debate Kristen Velker odlično odradila svoj deo posla, da je svako od kandidata pokušao ispravno da targetira svoju ključnu grupaciju i u ovom trenutku teško je oceniti ko je bio uspešniji“, smatra sagovornik Sputnjika.
On je mišljenja da je bilo vidno da su se oba kandidata imala ozbiljne pripreme za TV duel. Tramp je u kampanji intenzivno obilazio i po nekoliko saveznih država u istom danu, ali je bilo primetno da se spremao za debatu. Bajden je pripremajući se za nju nekoliko dana čak sasvim izašao iz kampanje, ali ipak nije mogao sve da predupredi.
„Ono što je moj zaključak je da nekoliko tema iz debate ostavlja dosta otvorenih rana Džozefa Bajdena. Jedna od njih je moguća trgovina uticajem njegovog sina Hantera Bajdena u poslovanju sa određenim kompanijama iz Ukrajine, Rusije i Kine. Druga otvorena rana je proces takozvanog frakinga“, kaže Nedeljković.
Reč je o dobijanju gasa iz škriljaca, što u velikoj meri zagađuje čovekovu okolinu, o čemu je Bajden često menjao stavove. U martu je rekao da će potpuno ukinuti fraking, a sada pak da ga neće ukinuti nego će on biti moguć samo na zemlji koja je u federalnom vlasništvu, napominje Nedeljković.
Treća Bajdenova rana je, smatra on, što je imao problema da objasni na koji način će unaprediti ekologiju u SAD, odnosno ako je i unapredi koliko će to koštati građane Amerike.
Tramp propustio poen kod žena
Ono što je, po njegovom sudu, Tramp propustio da učini je da poentira snažnije u pogledu pridobijanja žena da za njega glasaju, ali se čini da je nešto bolji posao uradio kada su u pitanju manjinske grupacije, Afroamerikanci i Hispanoamerikanci.
Na pitanje, u kakvom raspoloženju američki građani posle ovih duela i cele kampanje dočekuju izbore, Nedeljković kaže da bi njihov utisak posle druge debate morao da bude bolji nego posle prve, jer su ponešto od planova mogli da saznaju. A to je, kako kaže, jedna od osnovnih uloga debate, da čuju kakvu to kandidati imaju viziju za SAD u naredne četiri godine.
„A ono što su mogli da čuju su dve potpuno drugačije, različite vizije i u oblasti ekonomije, zdravstvene zaštite, ekološke politike... Čini mi se da u ovom trenutku građani SAD imaju čistu sliku i znaju koga glasaju i u domenu karaktera i u domenu politike“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
