"Ukoliko postoje posmatrači koji nas traže sa planeta oko ovih zvezda, bili bi u stanju da vide znake života na našoj Plavoj planeti. Neke od tih najsvetlijih zvezda možemo da vidimo noću bez dvogleda ili teleskopa", rekla je vođa istraživanja Lisa Kalteneger, profesorka astronomije na Univerzitetu Kornel.
Astronomi su do sada otkrili više od 4.000 egzoplaneta pomoću "tranzitnog metoda", kojim se registruje mali pad u sjajnosti neke zvezde svaki put kada je planete zaklone dok kruže oko nje, a ta strategija otkrivanja veoma je uspešna, što je dokazao svemirski teleskop "Kepler" i primenjuje je i njegov naslednik TEŠ.
Uskoro, istraživači će moći i da skeniraju atmosfere bližih planeta za znakove života, a ta potraga biće jedan od zadataka Nasinog 9,8 milijardi dolara vrednog svemirskog teleskopa "Džejms Veb", koji treba da bude lansiran naredne godine.
U Novoj studiji Kaltenegerova i koautor Džošua Peper sa Univerziteta Lihaj razmotrili su drugačije stanovište - da smo mi zapravo predmet posmatranja, a ne posmatrači.
Naučnici su do sada detaljno pregledali podatke TEŠ-a i identifikovali sve zvezde na udaljenosti od 100 parseka (326 svetlosnih godina), koje su u ravni sa ekliptičnom putanjom Zemlje oko Sunca, jer je takva pozicija potrebna da bi Zemlju mogli da identifikuju pomoću "tranzitne metode".
Tim istraživanjem došli su do broja od 1.004 zvezde slične našem Suncu koje se nalaze u centralnoj fazi svoje evolucije, odnosno vrše fuziju vodonika u helijum u svojim jezgrima.
Od toga, 508 od tih 1.004 zvezda garantuju najmanje desetočasovno posmatranje Zemljinog tranzita preko lica Sunca, navode Kaltenegerova i Peper u novoj studiji.
Ipak, naučnici ne znaju koliko planeta kruži oko 1.004 sunca koja su obeležila Kalteneger i Peper, a kamoli koliko od ovih sistema ugošćuje svetove koji mogu biti pogodni za život kakav poznajemo.
Kako se navodi, ti brojevi bi trebalo da budu u jasnijem fokusu dok lovci na egzoplanete poput TEŠ-a nastavljaju svoj posao, a nova studija može da posluži kao putokaz astrobiolozima, ocenila je Kalteneger.
"Ukoliko tražimo život u svemiru, koji bi mogao da nas pronađe i sa kojim bi možda želeli da stupimo u kontakt, ovo može da posluži kao zvezdana mapa mesta gde bi prvo trebalo da gledamo", smatra ona, a prenosi NASA-in naučni portal Spejs.
Pročitajte još:
