Vučić je istakao da Priština mora da promeni stav da je jedino rešenje da Srbija prizna tzv. Kosovo, i da shvati da je neophodno da se primene svi potpisani sporazumi, pre svega, Briselski. On je rekao da se samo tako može naći kompromisno rešenje, a kompromisu, kako ističe, nema alternative.
Predsednik Srbije je to rekao na specijalnom onlajn panelu „Beograd–Priština, nema rešenja bez poverenja“. Vučić je rekao da za Srbiju situacija oko Kosova i Metohije nije laka, imajući u vidu da su 22 od 27 članica EU priznale nezavisnost Kosova, ali je ukazao da je, u skladu sa UN i Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, sve suprotno od onoga što kažu neke velike sile.
„Nismo u lakoj, ni jednostavnoj situaciji i voleli bismo da vidimo postizanje kompromisa dve strane“, poručio je predsednik Srbije.
On je izrazio nadu da će se Evropska unija boriti, zajedno sa obe strane, za postizanje kompromisa, jer on, naglašava, nema alternativu.
„Da li će biti lako, da li smo spremni za kompromis? Uvek ćete čuti iz Prištine da samo Srbija treba da prizna Kosovo, da će oni uraditi isto i da je onda sve rešeno. Međutim, komplikovanije je od toga“, ukazao je Vučić.
Istakao je da moramo da promenimo atmosferu i implementiramo sve što je potpisano, počev od Briselskog sporazuma iz 2014, kao i da menjamo sveukupnu atmosferu. Vučić je ukazao da je neophodno da se razgovara o ekonomskim vezama. Ocenio je da su dve strane, takođe, daleko od pomirenja, i da treba raditi na tome, kao i prekinuti sa tim da gledamo jedni na druge kao protivnike i neprijatelje, već da nalazimo mogućnosti za saradnju.
„Nisam optimista, ali smo privrženi procesu pronalaženja rešenja i spremni smo da radimo snažno na tome“, zaključio je Vučić.
Pored razgovora o dijalogu Beograda i Prištine, budućnosti Evropske unije i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i izborima u SAD, biće reči i odnosu tehnologije i privatnosti, anti-EU narativima u državama Zapadnog Balkana, depopulaciji, krizi demokratije i solidarnosti.
Za deset godina, u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma je organizovano više od 230 diskusija, koje su okupile preko 4.000 učesnika i više od 900 panelista, među kojima su donosioci odluka i kreatori politika, predstavnici bezbednosnih institucija, civilnog društva, međunarodne i akademske zajednice iz Srbije i regiona, ali i ostalih delova Evrope i sveta.
Pročitajte i:
