Ta vest koja je obišla svet mogla bi da raspiri geopolitički rat oko toga - koja vakcina pobeđuje na globalnom tržištu.
Čim je počeo rad na vakcini protiv virusa koji je promenio život na Zemlji, javnost se širom sveta podelila na one koji nikada ne bi primili „zapadne“ ili „istočne“ vakcine u zavisnosti više od ideoloških pogleda koji im formiraju i poverenje u cepivo. Tu su oni koji bi samo primili rusku ili oni koji misle da lek može doći samo iz zemlje iz koje je virus i stigao, a neki čekaju „proverenu američku vakcinu“.
Univerzitet Oksford objavio je da je volonter koji je primio njihovu vakcinu protiv korona virusa, zapravo primio placebo, odnosno vakcinu protiv meningitisa, te da nije umro od posledica vakcine protiv korone.
Smrt povod za rat kompanija
Epidemiolog dr Radmilo Petrović za Sputnjik ne želi da komentariše da li je objašnjenje za ovu smrt samo alibi zbog neuspeha tokom istraživanja. On kaže da je događaj sigurno delimično srušio ovu vakcinu, ali i da će u objašnjenju zašto je volonter umro posle vakcinacije biti, kako kaže, podmetačina sa svih strana.
„Uvek se koriste ta neželjena dejstva kod pojedinih vakcina da jedna kompanija blati drugu, druga treću. Ne treba da zaboravimo da se sve to radi zbog tržišta, tako da, tu neće biti mnogo istine“, kaže Petrović.
On dodaje da koliko god marketing ili politika uticali na poverenje u vakcinu, ljudi ne smeju da smetnu s uma da se svako ko je pravi trudi da napravi što bezbedniju vakcinu.
Dodaje da će vakcine sigurno ličiti jedne na druge, neke će biti bezbednije, neke manje bezbedne, ali da će čak i ona najmanje bezbedna biti mnogo bolja od susreta sa korona virusom.
„Taj divlji virus sistemski zahvata organe, a što je najgore, ostavlja i posledice, prvo u plućima koja su prva na udaru, zatim na srcu, mozgu, u bubrezima. Ovde ne govorimo samo o smrtnosti od tih 3,4 odsto koja se sada pominje, tek će biti i posledica kada ti ljudi koji su pregurali virus dobiju neku drugu infekciju, teško će se s njom izboriti. Virus korone je monstrum koji ubija, a ni jedna vakcina ne ubija. Postoje ponekad veće ili manje nuspojave, ali one su u odnosu 1:1000 ili sto hiljada, milion, neuporedivo je“, ističe Petrović.
On dodaje da to koja će vakcina biti bolja, a koja gora, nije današnja tema, ni naučna, ni geopolitička, jer ćemo odgovor na to pitanje saznati tek za godinu dana kada sve budu u opticaju, ruske, kineske, američke i oksfordska. Tek tada ćemo znati koja je dala najbolji stepen zaštite.
Kako vratiti poverenje u oksfordsku vakcinu
Nataša Pavlović Bujas, jedan od najvećih stručnjaka za komunikacije u našoj zemlji, je i vođa tima koji je ove godine dobio priznanje za komunikacijsku kampanju sprovedenu u vanrednom stanju, za rad od kuće i kriznu komuniciraju.
Ona kaže da će Britanci verovatno sada angažovati profesionalce, ali samo zbog ove krize, da objasne da je vakcina ipak bezbedna, te dodaje da je na globalnom nivou za ovakve kampanje možda kasno, jer se nije na vreme radilo planski, kovid kao glavnu temu u svetu nije nametnuo javno zdravlje.
„Ušli smo u jednu krizu globalnog karaktera, sve vlade, osim Novozelandske, pale su na tom ispitu. Svi koji se bore za vakcinu, pali su na testu komunikacija precenjujući znanje javnosti i svoju ulogu u tome. Trebalo je forsirati javno zdravlje kao temu, postoje pravila i zakoni koji regulišu tu oblast, vakcinacija nije ostavljena nečijoj dobroj volji ili mišljenju onima koji nemaju prave informacije i znanje“, kaže Pavlović Bujasova.
Ona dodaje da je važno da shvatimo da nismo u borbi protiv korone, već pre svega da razumemo šta nam se dešava, da živimo na planeti sa novim talasom koji nije pitanje pojedinca, ni bilo koje države, već epidemiološko, ali i političko, društveno i kulturološko pitanje.
„Ko je rešen da živi onako kako on želi, ne može da živi u zajednici, mislim naravno na globalnu zajednicu. Sada ubrzano treba raditi na svesti o tome šta je vakcina, a ona je najnapredniji oblik zaštite. Ne smemo da dozvolimo da to što je neko umro, da li od posledice vakcine ili ne, utiče na mišljenje o tome da li je vakcina ispravna. Bavim se posebno lažnim vestima, time kako se sami zavaravamo u ovoj borbi. Ova smrt nam samo govori da će biti nuspojava, ali i kada pijete aspirin, može doći do neželjenih efekata“, kaže naša sagovornica, koja je po struci biohemičar.
Ona dodaje da političari i javnost treba da ostave naučnike da rade svoj posao, jer šta god čitali, kakve god nam se vesti plasirale, naučnici ipak u svakom trenutku sarađuju, jer su svesni da je ovo deo borbe za očuvanje ljudske vrste, koja mora biti zajednička.
Primio bi prvu vakcinu koja dođe
S ovim stavom slaže se i dr Radmilo Petrović koji kaže da čak i kod neželjenih efekata novih vakcina smrtnost nije velika, da o tome svedoče iskustva istraživanja i primene vakcina u poslednjih 150 godina.
„Ja bih primio prvu vakcinu koja dođe na područje Srbije, ako to bude ruska, rusku. Ako bude bilo koja druga, ja ću je primiti, jer nema drugog rešenja. Ovo sa nošenjem maski, to je nužno zlo, da se pregradimo od virusa korona. To nije nikakvo trajno rešenje. Jedina zaštita je vakcina“, ističe on.
Lekar koji je bio u timu koji se borio protiv epidemije variole vere 1972. godine podvlači da ne treba da se preterano bavimo temom koja nam je servirana, već da obratimo pažnju na novu eksploziju korone u Evropi i svetu.
„Treba što pre uzeti neku zaštitu, ne može se uporediti korist od bilo koje vakcine, napravljene na bilo koji način, u odnosu sa posledicama divljeg korona virusa“, podvlači Petrović.
