Sigurno da zabrana 5G „Huaveja“ u pojedinačnim zemljama ima uticaj na plasman njegovih proizvoda i širenja u svetu, ali ga to neće zaustaviti. Pogotovo što kao jedna od značajnih firmi u važnom sektoru telekomunikacija, mada privatna kompanija, nesumnjivo uživa podršku kineske države, smatra dobar poznavalac Kine i njene privrede Zoran Đorđević.
Put rušenja 5G protiv kineskog Puta svile
Instalirana oprema ovih kineskih proizvođača moraće da bude uklonjena do 1. januara 2025. godine. Švedska, čija je kompanija „Erikson“ konkurent „Huaveju“, produžila je tako niz evropskih zemalja koje su odlučile da zatvore vrata svojih telekomunikacionih mreža Kini.
Posle prošlogodišnje u februaru, ovogodišnja turneja američkog državnog sekretara Majka Pompea po Evropi u nameri da prelomi saveznike ne bi li dali crveni karton kineskom tehnološkom divu tek delom je uspela.
Amerika uvlači Evropu u antihuavej koaliciju
Tokom avgusta Pompeo je u to uspeo da ubedi Rumuniju, Estoniju i Letoniju. Poljska i Češka su ga podržale u nameri i pre nego što je do njih stigao. Sada im se pridružila i Švedska. U Britaniju i nije morao da ide radi ubeđivanja. Kao najjači američki saveznik ona je to prva učinila na evropskom kontinentu, te će od 31. januara iduće godine, uz zabranu uvoza „Huavejove“ opreme za 5G mrežu i onu postojeću morati da uklone do 2027. godine.
Nisu, međutim, baš svi skloni oceni Pompea da je „glavna među bezbednosnim pretnjama Komunistička partija Kine koja pokušava da kontroliše ljude i informacije, kao i ekonomije“. Naravno posredstvom „Huaveja“.
Odgovor u Budimpešti
Da sve ne ide tako glatko kako bi Amerikanci želeli svedoči to što je u istom danu kada je objavljena vest o zabrani „Huaveja“ u Švedskoj stigla i ona da će kineski gigant izgraditi istraživački i razvojni centar u Budimpešti.
To je najavio mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto, napominjući da je to u Mađarskoj treća investicija „Huaveja“ koji je prva kineska kompanija s kojom je vlast u Budimpešti pre sedam godina potpisala stratešku saradnju.
Nisu Amerikanci krili da nisu srećni ni zbog otvaranja Centra za inovacije i razvoj digitalizacije „Huaveja“ u Beogradu, sredinom septembra.
Hrvatska prilikom poste Pompea nije potpisala zajedničku deklaraciju usmerenu protiv "Huaveja", a Slovenija je ostavila mogućnost da o tome tek odluči u narednom periodu.
Jula prošle godine „Huavej“ je imao potpisanih više od 50 komercijalnih ugovora za razvoj 5G mreže širom sveta, od kojih u Evropi 28, uprkos pritiscima iz Vašingtona. U junu prošle godine je pomogao u pokretanju 5G komercijalne mreže u Saudijskoj Arabiji, a takođe je zakoračio na rusko tržište. I pre toga, u martu, udarac američkom lobiranju zadali su Ujedinjeni Arapski Emirati kada su objavili da će im 5G mrežu graditi „Huavej”.
Problem podignut na državni nivo
Sad je pitanje koliko i kako će se novi otkazi „Huaveju“ odraziti na njegovo poslovanje i može li se tome suprotstaviti.
Nekadašnji dopisnik naših medija iz Kine, a potom i ekonomski savetnik u ambasadi Srbije u Pekingu, Đorđević kaže da je vest iz Švedske sigurno neprijatna za Kinu, jer nije zabranjeno poslovanje samo „Huaveja“ nego i ZTE korporacije koja je, takođe, jedna od najznačajnijih kineskih isporučilaca telekomunikacione opreme.
„Praktično, radi se o švedskom odnosu prema Kini i tu je Kina odmah reagovala. Kineski ambasador u Stokholmu pozvao je švedsku vladu da razmotri takvu odluku. To znači da se ti odnosi prema kompanijama već podižu na jedan državni nivo“, ističe sagovornik Sputnjika.
Kini sigurno nije svejedno da njene tako značajne kompanije doživljavaju neprijatnosti na slobodnom evropskom i američkom tržištu koje se bar tako deklariše, kaže on, ocenivši da je to rezultat američkog pritiska i nastojanja da se ograniči kineski ekonomski i tehnološki nastup u svetu.
Reč je, kako smatra, o nastavku ekonomskog rata koji već traje između Amerike i Kine, kako bi se otvorilo tržište evropskih ali i drugih zemalja za američku tehnologiju. I tu se, dodaje on, suočavamo sa drugim problemom, jer nijedna američka firma ne može da ponudi opremu tog nivoa i tog kvaliteta, a da ona bude konkurentna kineskim cenama. Zato će se, smatra on, različite države različito postavljati i pored vrlo značajnog uticaja američkog pritiska. Otuda imamo veoma reazličito reagovanje kako zemalja EU tako i onih koje nisu njene članice, objašnjava Đorđević.
A šta kažu najjači u EU
One najjače, poput dvojca koji kormilari u EU, Amerika još nije prevela na svoju stranu.
„Nemačka je nekako neutralno saopštila da će da pojača nadzor nad opremom. Francuska formulacija je da neće isključiti nijednu kompaniju sa 5G tržišta, ali da će to pitanje rešavati u sklopu svog i evropskog suvereniteta i prilično je očigledno da neće apsolutno slediti američko insistiranje da potpuno isključi „Huavej“. Italija je, na primer, saopštila da pokazuje razumevanje za stav SAD, ali da će se orijentisati uzimajući u obzir stavove EU“, napominje Đorđević.
Za razliku od Austrije koja nije poklela pred pritiscima, Belgija u čijoj je prestonici i sedište NATO je, naravno, bliže tome da isključi kineske kompanije uz izgovorm da se radi o očuvanju bezbednosti, uprkos tome što su Kinezi toliko puta ponovili da su američke tvrdnje neosnovane pretpostavke, odnosno nepoštene i neprihvatljive tvrdnje za koje nema konkretnih dokaza.
„Ovaj politički zaplet koji se sada dešava i odražava se na ekonomsku saradnju, pre svega Amerike i Kine, ali utiče i na ekonomske odnose Kine sa svetom, sigurno se odražava sa nemalom štetom na „Huavej“, pa i na ZTE. „Huavej“ telefoni na primer, sada ne mogu da se proizvode u onom obimu u kome je to bilo zbog američke zabrane njihovih čipova koje „Huavej“ inače koristi“, podseća Đorđević, ističući da kineska kompanija tako gubi deo tržišta.
To najbolje pokazuje vest da nakon američkih sankcija „Huaveju“ južnokorejski „Samsung“ na kraju trećeg kvartala očekuje rast profita od čak 60 odsto u odnosu na isti period prošle godine. To je znatno više nego što su bile procene analitičara koji su predviđali rast od 26 procenata. „Samsung“ bi tako mogao da se vrati na tron najvećeg prodavca pametnih telefona, sa koga ga je u drugom kvartalu zbacio upravo „Huavej“.
Ko će platiti cenu američke ambicije
Naš sagovornik ipak napominje da „Huavej“ ima ogromno tržište koje nije samo u Evropi. Najveće je u Kini, ali je ono značajno i u Indiji, Pakistanu, jugoistočnoj Aziji uopšte, ali i u Africi gde najsavremenije tehnologije nisu u najvećoj meri primenjene, ali se koristi tehnologija „Huaveja“.
„Nesumnjivo je da američki pritisak donosi ekonomsku štetu ovim dvema kineskim kompanijama i naravno ekonomskim odnosima Kine sa svetom. Kako će reagovati Kina, to je pitanje. Sigurno će zabraniti upliv dosadašnjih snabdevača kineskog tržišta tom vrstom proizvoda, ili će pokušati da napravi neke restrikcije, što će opet biti štetno za Evropu tako da će taj zaplet i ekonomski spor doneti obostranu štetu“, ocena je Đorđevića.
Ipak to neće stati na put „Huaveju“ i njegovom razvoju. Kako kaže naš sagovornik koji je više puta posetio „Huavej“ u njegovom sedište u Šenženu na jugu Kine, taj gigant ima izuzetno jak razvojni sektor, ali i izuzetno jak marketing i praktično upliv u ceo svet pa ga zabrane u pojedinim zemljama neće zaustaviti.
Na to ukazuju i podaci o poslovanju, uprkos američkim pritiscima. U prvoj polovini ove godine „Huavej“ je imao rast prihoda od 13 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine i rast neto dobiti od 9,2 odsto. Zato je pitanje ko će na kraju platiti najveću cenu američkom pokušaju ekonomskog obuzdavanja Kine i ko će biti kolateralna šteta.
