Ona je na redovnom brifingu za novinare podsetila i da se o toj temi u glavnom gradu Rusije razgovaralo 20. i 21. oktobra na nivou šefova diplomatija Rusije, Jermenije i Azerbejdžana.
Zaharova je dodala i da je Rusija zabrinuta zbog potencijalnog širenja terorizma u tom regionu.
„Vojni stručnjaci drže to pitanje po kontrolom. Ono nas uznemirava. O tome smo govorili, čak i javno. Mogu vas uveriti i da se mimo očiju javnosti sprovode aktivni napori jer to za nas zaista predstavlja ozbiljan problem“, rekla je Zaharova.
Sirijski predsednik Bašar el Asad je ranije izjavio da se borci iz Sirije prebacuju u Nagorno-Karabah i da Turska koristi teroriste iz Sirije i drugih zemalja u Nagorno-Karabahu. Zvanična Ankara je to katergorički odbacila.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
Pročitajte još:
