„Rusija je činila i nastavlja da čini sve što može kako bi aktuelnu situaciju dovela u kolosek političko-diplomatskog regulisanja. I dalje smo uvereni da mirnom rešavanju tog problema nema alternative“, rekao je on novinarima.
Portparol Kremlja je naglasio da Rusija namerava da i dalje ulaže sve napore radi mirnog rešavanja tog sukoba, ali da, nažalost, mora da konstatuje da Jermenija i Azerbejdžan za sada ne poštuju moskovske dogovore o Karabahu.
„Za sada zaista ne sme da se konstatuje da se ranije postignuti dogovori o prekidu vatre i o humanitarnoj pauzi poštuju. Nažalost, strane ih ne poštuju“, rekao je on, komentarišući izjave potpredsednika Turske Fuata Oktaja, koji je, između ostalog, rekao da Rusija nije uspela da reguliše krizu u Karabahu i da se problem ne može rešiti bez Turske.
Učešće trećih strana moguće po volji Bakua i Jerevana
Govoreći o učešću trećih strana u postojećim formatima rešavanja situacije, Peskov je rekao da to u potpunosti zavisi od političke volje strana u sukobu.
„Postoje dve strane u sukobu – Azerbejdžan i Jermenija. Učestvovanje u regulisanju sukoba ili neka vrsta posredovanja mogući su samo uz saglasnost obe strane“, istakao je portparol.
Istovremeno, zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Veršinjin izjavio je da situacija u Karabahu ne utiče negativno na saradnju Rusije i Turske o Siriji.
„Ovde ne vidim nikakvu vezu. Mogu samo da kažem jedno, a to je da je se o situaciji razgovaralo u Savetu Bezbenosti, gde je konstatovano zajedničko mišljenje da je danas glavni zadatak prekid vatre, kao što smo govorili kada su se sastajali ministri inostranih poslova sukobljenih strana i naš ministar Sergej Lavrov“, rekao je on.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
