„Još prvog dana naš predsednik je saopštio svoj stav. Turska se neće kolebati, tim pre neće naš predsednik“, rekao je Oktaj.
Po njegovim rečima, Rusija ne može da reši konflikt na Karabahu.
„Rusija je pokušala da pronađe rešenje (krize u Karabahu) i uđe u pregovore, podsetivši na stare veze iz vremena SSSR. Međutim, nisu uspeli. To što za stolom nije bila Turska je veliki propust. (Predsednik Azerbejdžana Ilham) Alijev je rekao da bez Turske ne može biti rešenja“, rekao je Oktaj.
Potpredsednik je naglasio da je Rusija jedna od država sa kojom je Rusija uspela da izgradi „najzdravije i snažne odnose u pozadini haosa koji se dešava u svetu“.
„Putem svih kanala razgovaramo sa Rusijom. Imamo dobre kontakte“, rekao je on.
Sukob u Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Nakon toga su u Moskvi 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana. Diplomate je u rusku prestonicu pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin. Pregovori su trajali više od deset sati i završeni su prihvatanjem dogovora o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre učinjen je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
Pročitajte još:
