U predgrađu severozapadno od Pariza u petak, 16. oktobra, napadač, poreklom iz Čečenije, odrubio je glavu profesoru. I dalje se utvrđuje da li je on napad izveo sam ili je imao saučesnike, a pretpostavlja se da je motiv ubistva to što je profesor istorije na časovima đacima pokazivao karikature proroka Muhameda. Očevici kažu da su čuli kako je napadač uzvikivao „Alah je veliki“, a predsednik Emanuel Makron zločin je nazvao „islamskim terorizmom“.
Ministar policije Francuske Žerar Darmanjen namerava da poseti Moskvu krajem nedelje i razgovara sa ruskim kolegom Vladimirom Kolokoljcevom o problemima radikalizacije u Francuskoj. On je rekao da predstavnici Francuske posećuju sve države „zarad otvorenog dijaloga o tome da li i oni imaju takve poteškoće i mogu li ponovo prihvatiti ljude koji su poreklom iz njihovih država“.
Radikalni islamizam u Evropi
Publicista i istoričar prof. dr Srđa Trifković rekao je za Sputnjik da je otvorena politika Zapada prema elementima islamskog ekstremizma, protiv kojih se Rusija borila, odigrala značajnu ulogu u ubistvu koje se dogodilo u Francuskoj.
„Ta odluka zapadnih vlada, ne samo francuske, ima snažno rusofobnu konotaciju. Još od početka konflikta u Čečeniji, a pogotovo devedesetih, kada je napokon rešen u korist centralne vlasti, non-stop smo u zapadnim medijima i elitnom sloju imali narativ da je Rusija kriva za sve, čak i za beslanski masakr školske dece 2004. godine. Ta situacija je bila toliko jasna da je zaista potrebno da imate moralno-perverzni pogled na svet da objasnite da su ta deca žrtve Putinove politike“, istakao je Trifković.
On smatra da svirepo ubistvo neće biti „trenutak otrežnjenja“ za Francusku, jer se takav momenat nije dogodio ni nakon ranijih terorističkih napada.
„Imali smo džihadistu koji je zaorao među šetače na Dan Bastilje, 14. jula u Nici, i koji je ubio oko 60 ljudi. Bio je to Tunižanin koji je vikao Alahu akbar. Posle toga su se ’L Mond‘ i ’La Republik‘, glasovi francuske ekstremne levice, pitali — šta je dovelo do toga da čovek ’odlepi‘? Naravno, nisu dopustili mogućnost da to bude islam“, podseća Trifković.
Napadi širom Starog kontinenta
Docent dr Slobodan Anđelković sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost u Beogradu ukazao je na to da napadi islamističkih terorista nisu jedinstveni za Francusku.
„Poslednjih 10 godina obeležio je porast islamističkog terorizma u Evropi. On je bio poznat i jako prisutan na području Bliskog istoka zadnjih 50 godina, ali se sa širenjem Al Kaide, a posle i Islamske države, koja je na neki način njena naslednica na globalnom islamističko-terorističkom planu, to prenelo i u Evropu“, predočio je Anđelković.
On je napomenuo da, s jedne strane, evropske zemlje nisu želele da napuste svoje liberalno-demokratske vrednosti i načela, a s druge, nisu znale kako da se suprotstave opasnom protivniku.
„Njihovi sistemi bezbednosti nisu znali da pronađu adekvatan odgovor i to spreče. Moram da podsetim da nema terorizma bez straha. U korenu reči ’terorizam‘ je teror, jedan drastičan strah, užas. Bez toga terorizam, faktički, ne postoji. Meta terorista su uvek civili. Ljudi nekad greše, pa napade na pripadnike bezbednosnih službi nekada okarakterišu kao terorizam, a zapravo nije. Terorizam zahteva da meta budu civili, upravo da bi se ostali građani poistovetili sa tim žrtvama i tako se stvorio strah“, objasnio je Anđelković.