„Azerbejdžan podržava normalizaciju situacije putem pregovora a u skladu sa postojećom mapom puta zasnovanoj na odgovarajućim Rezolucijama SB UN“, rekao je Hadžijev.
Prethodno je premijer Jermenije Nikol Pašinjan izjavio da nema diplomatskog rešenja za ovo pitanje.
„Konflikt u Karabahu nema diplomatsko rešenje i počev od ovog momenta još dugo ga neće biti. Praksa je pokazala da ono što je prihvatljivo za Jermeniju, nije prihvatljivo za Azerbejdžan. To pokazuje da je besmisleno govoriti o diplomatskom rešenju, barem u ovoj etapi“, napisao je on na Fejsbuku.
Prema rečima Hadžijeva, ovakva izjava Pašinjana još jedan je dokaz da Jerevan nije usredsređen na rešenje ovog pitanja putem pregovora.
„Tom izjavom jermensko rukovodstvo priznaje da je cilj Jermenije da se održi okupacija teritorije Azerbejdžana. To još jednom potvrđuje da su izjave zvaničnog Jerevana o rešavanju pitanja putem prigovora – ništa drugo do licemerje“, ističe Hadžijev.
To je i pokazatelj nepoštovanja onih koraka koje je preduzela međunarodna zajednica u cilju diplomatskog regulisanja sukoba u Nagorno-Karabahu, zaključio je pomoćnik azerbejdžanskog predsednika.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
