Devojka kratke kose sa crnim rancem preko ramena, vesela i samouverena, izlazi iz zgrade Javnog saveta pri Ministarstvu odbrane Jermenije, gde se već dva dana registruju devojke dobrovoljci za pripremu ženskog bataljona.
„Primljena sam! Idem na front!", kaže ona radosno.
Moli da joj se ne spominje ime, jer kod kuće niko ne zna da se prijavila u dobrovljce i da ide u rat. Ona ima samo 20 godina.
„Zašto želim da idem u Arcah? Kako da ne želim? Svi žele da brane otadžbinu, pa želim i ja. Nekoliko dana sam tražila mogućnost da odem na prvu liniju fronta. Vojni odsek me nije primio, oterali su me, počela sam da se raspitujem o drugim mogućnostima. Na društvenim mrežama sam naišla na objavu o formiranju ženskog bataljona i došla sam! Presrećna sam!“, kaže devojka.
Formiran je dugačak red u kome su devojke i žene različitih starosnih grupa. Neko je došao sa prijateljicom, a neko sam, neko je došao u sportskoj odeći i patikama, dok druge nisu zaboravile da se našminkaju i srede frizuru.
Većina devojaka je molila da ih ne slikaju i da im ne navode imena, jer su došle da se tajno prijave za front.
Ženski bataljon organizuje potpukovnik policije Marine Ajrumjan. Kaže da joj je ideja o bataljonu pala na pamet iznenada, kada je i sama odlučila da krene na front sa svojim kolegama oficirima pripadnicima specijalne policije (OMON), ali je nisu primili.
„Tada sam odlučila da napravim ženski bataljon, sve sam iskoordinisala sa načelnikom, pukovnikom Grišom Sarkisjanom i Ministarstvom odbrane. Već drugi dan upisujemo devojke i žene od 18 do 55 godina. Biće nam obezbeđen poligon u Jerevanu, završićemo obuku za nekoliko dana, a nakon toga ćemo otići u Arcah“, rekla je Ajrumjan.
Snimateljska ekipa Sputnjika je dogovorila da zabeleži vojnu obuku ženskog bataljona. Obuka će biti prilično zanimljiva, jer među već prijavljenih 150 devojaka ima i onih koje znaju da pucaju, a ima i potpuno nespremnih.
Angine Isanjans ima 35 godina, rođena je i odrasla u Iranu, sa porodicom se preselila u Jermeniju kada je imala 17 godina. Ona ima manje iskustvo, jer je nekoliko godina bila u izviđačima. Zna da puca i u odličnoj je fizičkoj formi.
„Šuši je grad mojih dedova, Arcah je moja zemlja. Pročitala sam saopštenje o ženskom bataljonu i došla. Sad sa nestrpljenjem čekam poziv!“, kaže Angina i moli da je ne slikaju.
Međutim, Ašhen Mudirjan, koja ima 26 godina je dozvolila fotografisanje. „Ja sama svoj gazda, sama odlučujem gde i kada idem“, ponosno kaže devojka. Ašhen ne ume da puca, ali je to uopšte ne brine. „Naučiću sve i ićiću na front“, ne sumnja ona.
Komandant ženskog bataljona Marine Ajrumjan navodi da je tokom dva dana morala da odbije 35 žena.
„Prvo, važan faktor je starosna granica. Došlo nam je 14 devojčica od 17 godina, one su maloletne, nisu završile školu, a željne su borbe. Rekli smo im: sačekajte, vaše vreme još nije došlo. Drugo, uzimamo u obzir da li neko ima decu. Ne primamo žene koje imaju više od četvoro dece ili su vrlo mala deca. Nedavno je bila žena koja ima devetomesečnu bebu. Rekla je da će bebu ostaviti kod rođaka, prepirala se sa nama, tvrdila da ona to može. Ali mi je, naravno, nismo primili. Druga devojka je posmatrala naš razgovor, a zatim mi je sa osmehom prišla i rekla: „Kako ste humani, čak i u ovim teškim danima“, kaže Ajrumjan.
Ona dodaje da će se ženski bataljon boriti ne samo protiv neprijatelja, već će i raditi sve što je potrebno: prati, kuvati i lečiti. Prijavile su se medicinske sestre, novinarke, režiserke itd. Na frontu ima mesta za svaku ženu.
Po završetku kursa vojne obuke u Jerevanu, u dogovoru sa jermenskim ministarstvom odbrane, biće odlučeno gde će tačno biti raspoređen ženski bataljon i šta će raditi.
Tokom prvih sukoba u Karabahu, 90-ih godina, nekoliko ženskih bataljona se borilo na prvoj liniji fronta. Sedam Jermenki je sahranjeno na vojnom groblju „Erablur“ u Jerevanu.
