Mnogi su uvereni da je u pitanju orao, neki misle da je golub kao simbol mira, treći pak smatraju da je u pitanju soko. No, evo rešenja dileme.
Pobednik je podignut 1928. godine povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Rad je čuvenog vajara Ivana Meštrovića.
Figura izvajanog, nagog, snažnog muškarca Pobednika, arhetipskog junaka, predstavlja viteza sa spuštenim mačem.
“On na svom ispruženom levom dlanu drži pticu koja je simbol viteštva, a to je soko”, potvrđuje i Neda Kovačević, žena koja je popisala sve prestoničke spomenike.
“Takođe, jedno od nezvaničnih imena spomenika je i „Sokolar“, objašnjava ona.
Inače, priča o Pobedniku počinje davne 1913. godine, neposredno po okončanju Drugog balkanskog rata kada je predsednik Beogradske opštine Ljuba Davidović od već čuvenog vajara Ivana Meštrovića zatražio da u čast srpske pobede izradi spomenik koji bi stajao na najprometnijem beogradskom trgu – Terazijama.
Prvobitno je postojao predlog da se čitava kompozicija nazove „Vesnik pobede“. Ovo ime se pominje u prepisci vajara i gradskih vlasti. Kasnije je ipak, očigledno po Meštrovićevoj ideji, koji je voleo drugo ime, spomenik nazvan samo „Pobednik“.
Posleratna prestonička javnost bila je zgrožena mogućnošću da na najpoznatijem gradskom trgu stoji – go muškarac! Čaršija je danima brujala o ovom „skandalu“. Pljuštali su najrazličitiji predlozi – od onih da se „Pobednik obuče“ do onih da je najbolje da se postavi u bazen „kada je već go“. Bilo je i onih koji su smatrali da spomenik treba srušiti i napraviti potpuno novi simbol pobede.
Srušen nije, ali je morao da promeni lokaciju – umesto na Terazije stigao je na Beogradsku tvrđavu gde je konačno postavljen 7. oktobra 1928. godine. Podignut je na visinu od 17 i po metara, „ne zato da se što bolje vidi, već da se vidi što manje“ kako je napisala tadašnja Politika.
