Lupao ili mahao: Šta je Hruščov radio sa cipelom u UN

Neki tvrde da je Hruščov zaista udarao, pa čak i mahao cipelom, dok drugi kažu da ju je samo postavio na sto i lupao šakom.

Mnogi istraživači biografije sovjetskog političara dovode u pitanje ovaj događaj. Štaviše, u sećanju članova delegacije SSSR-a u SAD on se pojavljuje u različitoj formi. Danas niko sa sigurnošću ne može reći da li je Hruščov zaista lupao cipelom o sto pre 60 godina.

Ukidanje kolonijalizma

Jubilarno 15. zasedanje Generalne skupštine OUN počelo je sa radom još 18. septembra 1960. godine. Po svemu sudeći, svetski lideri su tada imali više slobodnog vremena nego sada. Hruščov je imao priliku da dođe u inostranstvo na duži period. Jednog dana posetio je premijera Kube Fidela Kastra. Značajni sastanak održan je u otrcanom hotelu u afroameričkoj četvrti Harlem, gde se kubanska delegacija morala useliti nakon sukoba s upravom modernog hotela. Ovu akciju Hruščova, koja je izazva veliki odjek u američkim medijima, Anastas Mikojan nazvao je briljantnim potezom.

​Između ostalog, na Generalnoj skupštini se diskutovalo o pitanju ukidanja kolonijalizma.

Prvog dana u organizaciju je primljeno 16 afričkih zemalja koje su stekle nezavisnost, i Kipar. Hruščov je svojim ekspresivnim ponašanjem skrenuo pažnju delegata još 26. septembra, kada je Kastro održao istorijski govor „Kada nestane filozofija pljačke, tada će nestati i filozofija rata“ koji je trajao 4 sata i 29 minuta i ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Kada je komadante pitao prisutne da li je američki admiral Albert Berk pogrešio u svom stavu o Kubi, Hruščov je sa svog mesta povikao: „On greši!“ i mahnuo pesnicom. Tako je prvi sekretar CK KPSS prvi put ne rečju, već delom, podržao svog novog prijatelja.

​Dvanaestog oktobra Hruščovu su odmah ujutro pokvarili raspoloženje. Tog dana bilo je planirano da se razgovara o događajima iz 1956. godine kada su sovjetske trupe suzbile antivladine demonstracije u Mađarskoj. Sovjetska delegacija je razmišljala da napusti salu, ali je njen šef odlučio da ostane i priredi protivnicima pravu opstrukciju.

Predstavnik Filipina je uporedio SSSR sa koncentracionim logorom i podsetio na mađarske događaje, pozivajući Moskvu da bude primer čitavom svetu, dekolonizuje Istočnu Evropu i raspusti Sovjetski blok. Kao odgovor, govornika je dočekao ljutiti prekor Hruščova. Konkretno, prema jednoj od verzija, u tom trenutku se čula njegova legendarna fraza „Sahranićemo vas“ (prema drugoj verziji, rekao ju je novinarima tokom posete Sjedinjenim Državama 1959. godine).

„Protestujem protiv neravnopravnog odnosa prema predstavnicima država koji ovde zasedaju“, besno je govorio Hruščov. „Zašto ova ulizica američkom imperijalizmu drži govor? On se ne dotiče proceduralnog pitanja. I predsedavajući koji simpatiše ovu kolonijalnu vladavinu, ga ne zaustavlja! Da li je ovo pravedno? Gospodo! Gospodine predsedavajući! Mi živimo na zemlji ne zbog milosti Božje ili vaše, već zahvaljujući snazi i umu našeg velikog naroda Sovjetskog Saveza i svih naroda koji se bore za svoju nezavisnost. Ne možete utišati glas naroda, glas istine koji se čuje i čuće se. Kraj, neka umre kolonijalno ropstvo! Dolje ropstvo i treba ga sahraniti što dublje, to bolje“!

U memoarima nema - cipele

U memoarima Hruščova, koji su napisani nakon što je uklonjen sa svake pozicije, priča o cipeli, naravno, nije pomenuta. Ali njegov zet, glavni urednik lista „Izvestija“ Aleksej Adžubej, spominjao ju je, što je dodalo mnogo intrige.

„Hruščov je neprekidno ispitivao, tražio pojašnjenja, zahtevao da govornici predaju akreditive članova delegacija i tako dalje. Više nije bilo do „mađarskog pitanja“, postalo je jasno da je ovaj put diskusija krenula u drugom pravcu. Svi članovi naše delegacije, u skladu s temperamentom, lupkali su po stolovima ispred sebe, a podržavale su ih i mnoge druge delegacije. Kao za zlo, Hruščovu je sat skliznuo sa ruke. On je počeo da ga traži ispod stola, stomak mu je smetao, psovao je, i tada mu je ruka naletela na cipelu“, tvrdio je Adžubej. 

U njegovom opisu ludorija bilo je mesta za humor. Kada je odmah posle „mađarskog pitanja“ usledilo „alžirsko pitanje“ za diskusiju, Francuzi su odlučili da napuste salu.

Neko je pitao zašto odlaze. Francuzi su odgovorili da idu u prodavnicu da kupe čizme za skijanje.

Još jedan učesnik zasedanja, prevodilac Viktor Suhodrev, takođe je mnogo puta govorio o incidentu sa cipelom. U jednom intervjuu 2008. godine je rekao: „Hruščov je na toj sednici izašao s programom za ukidanje kolonijalizma u svim njegovim oblicima i manifestacijama. Tada su i drugi učesnici zasedanja, konkretno Filipinci, počeli da govore: „Tačno, moramo da stavimo tačku na ostatke kolonijalizma!“. I počeli su da pominju Istočnu Evropu i baltičke republike, koje se drže u kolonijalnom ropstvu. To je,naravno, razbesnelo Hruščova. A da bi privukao pažnju predsedavajućeg, on je počeo da lupa pesnicama o sto, a to su uradili i Gromiko (ministar spoljnih poslova) i Zorin (novinar). Zatim se pojavila i cipela“.

Ako je verovati Suhodrevu, Hruščov se nakon zasedanja vratio skandalu na sastanku s liderima socijalističkih zemalja. Prema rečima prevodioca, prvi sekretar CK KPSS je objasnio da je zbog ogorčenja počeo da udara pesnicom o sto i slomio je sat, nakon čega je iz nezadovoljstva skinuo cipelu. Međutim, u raznim intervjuima Suhodrev je govornika-protivnika nazivao ili Filipincem ili Špancem. Pored toga, tvrdio je da je iz zadnjeg reda lično video Hruščova kako skida obuću, i to — sandalu. Ovde treba podsetiti da se slučaj dogodio sredinom jeseni.

Šef 9. odeljenja KGB, general major Nikolaj Zaharov, koji je bio zadužen za bezbednost prvog čoveka države tokom posete Sjedinjenim Državama, takođe je govorio o slučaju u UN već u poodmaklom uzrastu.

„Hruščov je skinuo cipelu i počeo je odmereno, poput klatna metronoma, da udara po stolu“.

Pitanje motivacije

Postoje i neslaganja kada je reč o motivaciji postupka prvog sekretara CK KPSS. Na primer, svojim lupkanjem (bilo to cipelom ili pesnicom) on je mogao ne protestovati protiv govora Sumolonga, već pokušati da privuče pažnju irskog predstavnika na zasedanju Frederika Bolanda, kako bi dobio reč za prigovor. Inače, po mišljenju Suhodreva, predsedavajući Saveta ministara SSSR je sumnjao da Boland ima subjektivan odnos prema govoru Filipinca.

Na internetu se može pronaći fotografija Hruščova kako maše čizmom u sali Generalne skupštine UN. Ovo je falsifikovanje, kao i tvrdnje koje datiraju još od početka 2000-ih godina da je čizma, navodno, primećene u filmskim novinama. U stvari, drugih dokaza osim izjava savremenika o tom događaju, nema. Iako se o priči o cipeli aktivno raspravljalo i na Zapadu.  

S tim u vezi, sin glavnog heroja Sergej Hruščov izdvojio je dve verzije porekla legende. U prvom slučaju, naučnik se pozvao na reportera „Njujork tajms“ Džejmsa Ferona, prema kojem je Hruščov stariji zaista lupao o sto, ali ne cipelom, već šakom, isto kao što su to radili i drugi članovi delegacija i predstavnici socijalističkih zemalja. Predsedavajući Saveta ministara SSSR je mahao cipelom iznad glave, nakon čega ju je stavio na sto.

Prema Hruščevu mlađem, drugi autoritativni izvor je saradnica UN koja je tog dana radila u sali zasedanja. Prema njenim rečima, kada je političar išao prema svom mestu, jedan od novinara ga je nagazio na petu, usled čega mu je skliznula cipela. Žena je podigla cipelu i dala je Hruščovu, međutim, gojazan i uzbuđen, on je nije mogao brzo obuti.

U međuvremenu, zasedanje je počelo i da ne bi cipelu držao u ruci, vođa SSSR ju je stavio na sto.

„Kada je postao ogorčen zbog govora drugog delegata, počeo je da lupa po stolu predmetom koji se slučajno našao u njegovim rukama. Da je tada držao kišobran ili štap, počeo bi da udara kišobranom ili štapom“, citirao je saradnicu UN Sergej Hruščov.

Fotografi to ne bi propustili

Američki novinar Vilijam Taubman, autor biografije Hruščova „Čovek i njegova epoha“, pisao je, pozivajući se na svedočenja kolega, da sovjetski lider nije lupao cipelom, već je samo mahao njome. Urednik fotografije časopisa „Lajf“ Džon Longard je isticao da je Hruščov zaista skinuo cipelu, ali je samo nagovestio svoju nameru da njom udari. Videći ovo, prisutni fotografi u sali uperili su svoje objektive u njega. Ali predstave nije bilo — Hruščov je jednostavno vratio cipelu na nogu. Longard  uverava da iskusni novinari nikad ne bi propustili takav kadar.