Pobeda Arsea u Boliviji znači povratak na suverenizam i ekonomski paternalizam, jačanje nacionalne ekonomije nauštrb međunarodnih korporacija.
Arse, nekadašnji ministar finansija u Moralesovoj vladi i član njegovog Pokreta za socijalizam, pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora u Boliviji, koji su zbog epidemije virusa korona stalno odlagani. Osvojivši preko pedeset odsto glasova, Arse je iza sebe ostavio bivšeg predsednika, centristu Karlosa Masu, koji je osvojio oko trideset odsto glasova i ekstremnog desničara Fernanda Kamaća sa oko petnaest odsto glasova.
Promene u američkom „unutrašnjem dvorištu“
Promena koja se dogodila u Boliviji signal je da je levica i te kako živa u Latinskoj Americi, kaže za Sputnjik stručnjak za Latinsku Ameriku Rajko Petrović iz beogradskog Instituta za evropske studije. Bolivijske promene, uveren je naš sagovornik, snažno će se odraziti i na druge države. To ukazuje da se u američkom „unutrašnjem dvorištu“ događaju promene na koje u Vašingtonu neće gledati sa blagonaklonošću.
„SAD vrlo pažljivo prate događaje u njihovom ’dvorištu‘ – i te kako će taj deo sveta smatrati svojim. S obzirom da imaju izuzetno dobre odnose sa dve značajne zemlje – Brazilom i Kolumbijom, u fokusu SAD biće ne samo Venecuela, već i Nikaragva, koja je trn u oku zvaničnog Vašingtona, koji će pokušati na sve moguće načine da destabilizuje sandinistički režim“, smatra Petrović.
Proteklih nekoliko godina latinoamerički kontinent kretao se ka desnici, pa su tako jaki desničarski režimi uspostavljeni u Argentini, Čileu, Brazilu, Ekvadoru… U međuvremenu, na izborima u Argentini pobedila je levica, dok je Venecuela još uvek nestabilna. Tu zemlju tek očekuju izbori, za koje se na Zapadu već tvrdi da neće biti legitimni, a opozicioni vođa Huan Gvaido poziva građane na ulice. Izbori očekuju i Nikaragvu, gde je na vlasti sandinistički lider Danijel Ortega.
Trijumf Moralesove partije
Arseovu pobedu zapadni mediji ocenili su kao „zapanjujuću“. Ovakav stav Petrović tumači ubeđenjem Zapada da je činom zbacivanja sa vlasti i proterivanjem iz zemlje Eva Moralesa 2019 stvar završena.
„Privremena vlada imala je sve resurse u svojim rukama – zaseli su u sve najznačajnije institucije, preuzeli su finansije, stavili su vojsku i policiju pod svoju kontrolu i činilo se da će to iskoristiti da medijski i na svaki drugi način satanizuju lik i delo Moralesa i Pokreta za socijalizam. Tako da se stvorila prividna slika da se Pokret za socijalizam raspao, da je Morales napustio svoje građane. Međutim, očigledno je da smo tada, u jesen 2019, na ulicama imali samo deo bolivijskog društva koji je desno ili krajnje desno orijentisan i da slika sa ulica nije slika većinske Bolivije koja se pokazala na ovim izborima“, objašnjava Petrović.
Arseova pobeda će, prema rečima našeg sagovornika, značiti povratak političke stabilnosti u Boliviji, a u prilog tome govori i činjenica da su svi relevantni politički činioci u zemlji još u izbornoj noći priznali Arseov trijumf. Novoizabranom predsedniku stigla je čestitka i iz Vašingtona, uz nadu da će biti spreman na saradnju.
Bolivija je u novembru 2019. ušla u tešku političku krizu izazvanu protestima zbog navodnih izbornih neregularnosti. Vojska i policija primorale su Eva Moralesa da podnese ostavku, a kasnije i da napusti zemlju. Ostavke su podneli i svi drugi visoki državni funkcioneri, pa je bilo teško odrediti ko po Ustavu može da nasledi predsednika, makar i u privremenom statusu. Rešenje je pronađeno u Đanin Anjez, drugoj potpredsednici Senata.
Izbori su prvobitno bili zakazani za maj 2020, ali su zbog epidemije virusa korona odlagani, prvo za 6. septembar i na kraju za 18. oktobar.
„Privremena vlada je, rekao bih, dala sebi previše stvari za pravo. Pokrenuli su niz postupaka protiv Eva Moralesa, praktično ga naterali da pobegne iz zemlje, prvo u Meksiko, a potom u Argentinu. Koristila je sredstva javnog informisanja da vodi prljavu kampanju i protiv Moralesa lično i protiv njegovog Pokreta za socijalizam. Problem je, međutim, što je privremenu vlast preuzela Anjesova, koja se nije pokazala dovoljno sposobnom. Nije je preuzeo neko od jačih opozicionih lidera i na kraju, oni nisu pronašli zajednički jezik da u jednoj koloni nastupe protiv Moralesove partije“, objašnjava Petrović.
Arsea, na drugoj strani, bije glas uspešnog ministra finansija, za čijeg je jedanaestogodišnjeg mandata, između 2006. i 2017, BDP Bolivije porastao za čitavih 344 odsto, dok je broj ekstremno siromašnih prepolovljen.
Znači li Arseova pobeda Moralesov povratak
Prema Petrovićevim rečima, Arseova pobeda značiće i Moralesov povratak. Doduše, dodaje on, manji deo pripadnika Pokreta za socijalizam pokušao je da se distancira od bivšeg predsednika. Međutim, Arse je, od kada je postao ministar finansija, bio Moralesova desna ruka.
„Morales je 2014. dobio izbore igrajući na Arseovu kartu, jer je on kao vrhunski ekonomista preporodio ekonomski život Bolivije. Njih dvojica su veoma bliski i mislim da će upravo zbog toga Moralesov povratak biti izvestan. Neki bolivijski mediji spekulisali su da je lično Morales dirigovao kampanjom i da je Arse bio samo izvođač radova“, kaže Petrović.
S obzirom da sva istraživanja govore u prilog tome da je većinska, urođenička populacija u Boliviji i dalje odana Moralesu, postavlja se pitanje ko će vladati Andskom republikom – Arse ili Morales iz senke.
Petrović misli da će Bolivijom vladati Morales, između ostalog i zato što Arse nije baš najboljeg zdravstvenog stanja. Pitanje je koliko će biti u stanju da samostalno vlada.
„Mislim da je Morales i dalje ključna figura u borbi protiv političkih protivnika Pokreta za socijalizam. Mislim da će se Morales ipak vratiti, pa čak i ako se ne vrati, da će dirigovati bolivijskom politikom. Prosto, sinonim za sve pozitivne stvari koje su u Boliviji učinjene od 2006. do 2019. je Morales, bez obzira na to što i drugima pripadaju zasluge. Ipak je on simbol jedne nove i preporođene Bolivije“, ističe Petrović.
